Водећи стручњак за кромпир објашњава зашто ово поврће све више увозимо уместо да га производимо и за извоз!

Аутор: Gdjakovic
891 посета

Десеткована производња кромпира! Како смо са 80.000 хектара засада пали на 22.000: Климатске промене узимају данак
За две деценије Србија је са тадашњих 80.000 хектара под кромпиром спала на садашњих поражавајућих око 22.000 хектара под овом ратарском културом. Због тога је на домаћим трпезама све више овог поврћа из увоза, уместо са домаћих ораница.

Пољопривреда: Десеткована производња кромпира! Како смо са 80.000 хектара засада пали на 22.000 Ове године, по проценама др Зорана Броћића, редовног професора Пољопривредног факултета у Београду, у Србији се очекује производња кромпира на нивоу од око 400.000 тона, што, како каже, “теоретски изгледа довољно али се покаже да велики део тог рода нема тржишни квалитет.

– Због тога, годишње увозимо 50.000 до 60.000 тона. На жалост, ове године ми се чини да ће тај увоз бити већи, јер супермаркети желе добру робу, потрошачи на пијаци кромпир лепог изгледа, а што није случај са домаћим кромпиром – рекао је професор Броћић говорећи о трендовима у пољопривреди.

Један од разлога све мање производње кропмира у нашој земљи, како објашњава, јесте тај што је у последњих двадесет година дошло до девастирања брдско–планинских подручја где се традиционално производио кромпир, те што велики број радно способног становништва није више у могућности да ради, а да их одмени једноставно нема ко због миграције млађих на градска подручја. С друге стране, како каже, имали смо и велико повећање инпута у производњи – од нафте, преко ђубрива до хемијских средстава, што је довело да се цена коштања производње кромпира са једног хектара повећала за скоро 50 посто.

Инпути производње кромпира у Србији порасли су за 50 одсто, због чега је производња овог поврћа смањена
– У један хектар озбиљне производње кромпира без семена неопходно је уложити 3.500 до 4.000 евра. Уколико се набави квалитетно семе, које кошта око 3.000 евра, долазимо до цифре од неких 6.000 до 7.000 евра. То је јако скупа производња и ако не постигнете задовољавајући принос са којим на тржишту треба да наплате неку добит, ви правите губитак и наравно смањује се заинтересованост за ту производwу. У сектору кромпира данас углавном зарађују произвођачи у равничарском региону, где је потпуно механизована производња и постоје услови за наводњавање. Они постижу приносе 50 до 60 тона по хектару и та производња може да буде профитабилна, а са 20 тона по хектару, као што је случај у брдско–планинским крајевима, тешко можете бити профитабилни и опстати – оценио је др Зоран Броћић.

Што се тиче цене, произвођачи за килограм добијају 50 до 60 динара, али је понуда квалитетног кромпира веома мала.

– Управо ове временске прилике, које су трајале од почетка сезоне, условиле су да је доста рода страдало од болести, шеточина, сувишне влаге и града. Због тога немамо ни адекватне приносе ни задовољавајући квлитет и зато је мала понуда добре робе – указује он.

Пример смањене производње због свих наведених услова је и домаћинство Пешовића у мионичком селу Планиница, где су кромпир до пре пар година сејали на четири, да би због недостатка радне снаге производњу сада свели на само један хектар.

– Овде у Планиници баш су сви смањили површине на минимум, тешко да укупно има колико смо ми сами посејали. Велика су улагања, нема довољно радне снаге, млади одлазе са села… Сви се базирају на другу производwу како би зарадили неки динар, а у кромпир треба пуно инвестирати. Због климатских промена кромпир је и лошијег квалитета. Он је леп около, а унутра кваран. Ми сав род пласирамо на пијаци и онда због тога губимо и муштерију – наводи Душица Пешовић, говорећи о дешавањима у пољопривреди.

Предраг Вујанац

https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/kako-smo-sa-80000-hektara-zasada-krompira-pali-na-22000-gde-je-nestao-i-kvalitet/dz0l42b

Srodni tekstovi

1 коментар

Ivan 4. октобар 2023. - 09:12

U drzavi je ovladao uvoznicki lobi po pitanju svega, hoce da uniste nas proizvod da bi uvozili i luk i krompir iz EU. Prodaju nam prvo djubre od semenskog krompira namerno da bi unistili proizvodnju. Niko nece da uvede penali ili prelemane po kilogramu uvozne robe i da zastiti nasu prodaju i plasman, Beogradski uvoznici unistavaju selo i nase proizvodjace sistemski i planirano. Za neku godinu ce i zabraniti proizvodnju da bi Beograd i ostali uvoznici ziveli.

Одговори

Оставите коментар