Претходних година купци су приметили да су чоколаде „смршале“, јер су са стандардних 100 грама спале на 90 и 85 грама, док су паковање и цена остали исти. Супа у кесицама неких произвођача већ дуже време је за три, уместо за четири тањира, док је тестенина спала са пола килограма на 350 грама. Последњи пример је паковање наполитанки, у које је један произвођач уместо четири, спаковао три реда, док се у стандардној амбалажи једног популарног кекса уместо некадашњих девет сада налази шест кексића.
Због оваквих трикова произвођача, потрошачи исти производ купују по мањој грамажи, а по истој или чак вишој цени. Председник Покрета за заштиту потрошача Србије Петар Богосављевић каже за Еуронењс да је мотив за смањивање грамаже повећање профита, односно зараде по јединици производа, али да је то и нефер конкуренција према другим произвођачима.
„Тиме се толерише и наношење огромне економске штете држави, јер та „ситна поткрадања“ могу бити и већа од 33 одсто од нето масе. То значи да је за толико повећање цена што је и седам до осам пута већи профит и зарада од просечне профитне стопе која се остварује у тим делатностима. Недостаје свестраније сагледавање узрока и мотива који узрокују ту појаву и толерисање произвођача. Забрињава нас зашто нема реакција произвођача и зашто се не поштују њихови етички кодекси, али и зашто држава то толерише“, каже Богосављевић.
Он напомиње да се одсуством реакције надлежних подстичу они који разарају привредно ткиво, јер се „привредни раст заснива само на квалитету економије, а не на преварама“. Велике компаније су успеле да се изборе да се укине закон по којем су грамаже биле стандардно утврђене и од тада су производи почели да „калирају“, а списак намирница са све мањом грамажом је све дужи, па су се на њему нашли и мајонез, вода и сокови, смрзнуто поврће.
„Смањење грамаже треба посматрати и кроз нарушавање исхране. Паковања нису случајно дата и заснована су на истраживањима о потребама људи. Овом проблему се може стати на крај, уколико би Влада Србије, реаговала. Она то толерише, пошто се увећавају приходи буџету кроз порез на додату вредност. И држава и трговац имају свој удео у томе, а оптерећење је пренетно на потрошача“, сматра Богосављевић.
Произвођачима оправдање фрижидери и наталитет
Произвођачи углавном имају објашњење за смањење тежине и запремине, али у њима ни не спомињу зараду. У компанији која производи сокове, за смањење количине у флашицама од пола литре окривљују – фрижидере. Како су недавно рекли у званичној изјави за медије, редизајниране боце, када би имале очекивану литражу од 500 милилитара, не би могле да стану у рахладне уређаје.
Слично је и објашњење произвођача супа, који то што су у кесицама уместо четири, остала само три тањира, правдају – наталитетом. Они се позивају на истраживања која показују да се удео домаћинстава у Србији која имају једног или два члана за последњих десет година повећао, тако да тренутно 50 одсто укупног броја домаћинстава чине породице са једним до два члана, којима су, по њиховој процени, довољна три тањира супе.
Промене старих мера производа последица су директиве Европске уније из 2009. године о укидању обавезе о стандардној величини паковања намирница. Од тада произвођачи не морају стриктно да пуне амбалажу количином од 100 грама, килограма или литра, већ могу слободно да одређују количину која ће се налазити у паковању.
Договарање око цена
Комисија за заштиту конкуренције утврдила је пре неколико дана да су компаније Роаминг Елецтроницс, Техноманија, XЛС, Гигатрон, Техномедиа и Еммезета Србија нарушиле конкуренцију, јер су се међусобно договарале о цени по којој ће продавати електронске уређаје које увози једна од тих фирми. Купци су били упућени да на тржишту нелојалне конкуренције, купују те производе.
Богосављевић истиче да је овај проблем изузетно присутан на нашем тржишту, али да је добро маскиран, преко реклама и пропаганде и да се и у овом случају ради о преношењу оптерећења на потрошаче, јер се у савременим условима успоставља картелско договарање о формирању цена.
„Купци нису у могућности да сазнају о повезаности тих компанија. Они се организују и договарају како ће пренети обавезе на потрошаче. Мора да постоји спремност државе да спречи злоупотребу нефер конкуренције и да се одузме незаконито стечена добит и да се казнама оствари већи приход за буџет, казнама за оне који не поштују тржишне законе“, сматра Богосављевић
Извор: https://www.euronews.rs/biznis/biznis-vesti/33747/trikovi-proizvodaca-sve-vise-kostaju-kupce-posle-cokolada-testenine-i-supa-smrsao-i-keks/vest
