Јесен је идеално време за садњу готово свих врста воћа, јер повољни временски услови и довољна влажност земљишта омогућавају садницама да се добро укорене пре доласка зиме. Стручњаци истичу да јесења садња има бројне предности у односу на пролећну, посебно последњих година, када су први пролећни месеци често праћени недостатком падавина.
Милинко Шапоњић из Нове Вароши, мастер инжењер пољопривреде и дипломирани инжењер агрономије, један од истакнутих стручњака у области воћарства на овом подручју, препоручује произвођачима да, где год постоје одговарајући услови, предност дају јесењој садњи.
– Сада је време за садњу свих врста воћа, како дрвенастог, односно јабучастог и коштичавог, тако и јагодичастог, међу којима су малина и боровница. Јесења садња је далеко боља од пролећне из неколико разлога. Након завршетка вегетације у земљишту се акумулира влага, а водно-ваздушни режим је повољнији, што омогућава садницама да започну развој кореновог система. Тако посађене воћке пролеће дочекују, народски речено, у ниском старту – објашњава Шапоњић за РИНУ.
Он упозорава да су последњих година пролећни месеци често сушни, што може негативно утицати на пријем садница и почетак вегетације. Управо због тога произвођачима саветује да не одлажу садњу за пролеће уколико имају могућност да је обаве током јесени.
Међутим, пре подизања нових засада неопходно је правилно припремити земљиште, јер грешке направљене у овој фази могу имати дугорочне последице по развој и родност воћака.
– Садња воћа не би требало да се ради стихијски, нарочито када је реч о озбиљнијој производњи. Пре свега, потребно је урадити агрохемијску и физичку анализу земљишта, а затим на основу добијених резултата спровести мелиоративно ђубрење, како би се обезбедиле хранљиве материје неопходне за раст и развој воћака у првим годинама. Уколико се погреши приликом избора парцеле или припреме земљишта, те грешке се касније веома тешко исправљају – наглашава Шапоњић.
Илустрација: Садни материјал обавезно купујте код провереног произвођача
Посебну пажњу, према његовим речима, треба посветити избору садног материјала. Куповина јефтинијих садница непровереног порекла може се показати као веома скупа грешка, јер постоји ризик од уношења болести и штеточина у нове засаде.
– Произвођачи често покушавају да уштеде приликом набавке садница, али их таква уштеда касније може много више коштати. Сертификована садница подразумева потврђену сортну чистоћу и одговарајућу здравствену исправност, односно контролу присуства карантинских болести и штеточина. Уколико се заражен садни материјал унесе у засад, последице је веома тешко отклонити – упозорава Шапоњић.
Поред садње нових воћњака, јесен је и период када је потребно завршити одређене мере заштите постојећих засада. Већина третмана требало би да буде обављена, али је након завршетка вегетације још могуће спровести заштиту препаратима на бази бакра.
Након опадања лишћа и уласка биљака у стање мировања могуће је започети резидбу појединих врста дрвенастог воћа, уз прилагођавање временским условима и карактеристикама засада. У малињацима, уколико су претходни радови правилно обављени, до почетка наредне вегетације углавном нема већих захвата.
Први значајнији послови у заштити воћа очекују се са приближавањем пролећа, када се, у одговарајућој фенофази, спроводе третмани минералним уљима и препаратима на бази бакра.
Шапоњић поручује да успешна воћарска производња почиње много пре прве бербе, правилним избором парцеле, анализом земљишта, квалитетном припремом и набавком здравствено исправних садница. Управо улагање у ове почетне кораке може бити пресудно за дуговечност засада, стабилне приносе и економску исплативост производње, посебно у брдско-планинским подручјима Полимља и Златиборског округа, где климатски услови представљају додатни изазов за воћаре.
Извор: https://www.dnevnik.rs/biznis/poljoprivreda/jesen-je-pravo-vreme-za-sadnju-voca-agronom-objasnjava-zasto-jeftina-sadnica-moze-skupo-da-kosta-2026-11-06
