У многим деловима земље у октобру је пала прва киша након три месеца суше. Ипак, то није довољно да надокнади дефицит влаге у земљишту, али је омогућило пољопривредницима да припреме земљиште и крену у сетву пшенице. За њено ницање потербне су нове падавине.
Пољопривредник Борислав Чизмаш некада је крајем октобра обилазио своје парцеле како би прегледао пониклу пшеницу. Иако већ улазимо у новембар, ове године хлебно зрно још није ни посејао.
„Пре две деценије смо почели да користимо редуковану обраду за припрему земљишта за сетву пшенице. Међутим, ове године ни њу не можемо да спроведемо квалитетно. Сви смо чекали да падне киша да бар тај површински слој од десетак центиметара довољно прокваси да бисмо могли како треба да припремимо земљиште, јер без тога нема доброг приноса“, објашњава овај ратар из Ботоша.
Недостатак падавина и влаге у земљишту озбиљан проблем
У атару овог села, каже, до сада је посејана трећина површина која је планирана. Произвођачи се довијају на разне начине, користећи различиту механизацију. Неки су чак набавили и сејалице за директну сетву, јер су у том региону падавине дефицитарне већ десетак година.
„Просек падавина за наше подручје је око 650 литара годишње, а већ дуже време имамо тек између 320 и 380 литара. Доња влага никако не може да се састави са оном која падне из атмосфере. Ево и сад у октобру смо имали прво 5 литара кише, па 11, a срећни смо као да је пало 40 литара. Само да напоменем да је за основну обраду за пролећну сетву потребно најмање између 100 и 150 литара“, додаје.
За три деценије бављења производњом пшенице никада, наводи, није било проблема са припремом земљишта и ницањем пшенице.
„Ево крај октобра је, ми смо урадили само први пролаз. Ђубриво је спремно, али чекамо кишу да га разбацамо. Па да онда кренемо да се сејемо“, каже Чизмаш.
Ратари се довијају да финансирају сетву
У овогодишњој производњи ратари улазе финансијски ослабљени. Цене њихових производа су све ниже, док репроматеријал поскупљује.
Илустрација: Киша само поквасила пшаришу, потребно је много више влаге за ницање пшенице
„Имали смо проблем финансирања ове сетве, јер се многи нису раздужили за претходну годину. Држава није исплатила оно што је обећала, а не верујем ни да ће се исплатити. Када смо преговарали са министарством прича је била да ћемо новац добити пре сетве, како се не бисмо задужили код банака или добављача. Ова сетва ће бити најмање 10 или 15 посто скупља него лане. Само ђубриво је, рецимо, од 600 до 1.100 евра и то за готовину. Ако идемо на задужење цена је још виша“, објашњава Чизмаш.
Киша је проквасила само површину земљишта
Зорица Рајачић из Пољопривредне стручне службе Зрењанин каже да је киша која је падала у претходном периоду поправила влагу, али само у површинском слоју земљишта.
„Ми већ неколико година имамо велики дефицит падавина у октобру, тако да се увек чекају падавине како би пшеница никла. Ове године је ситуација много компликованија, јер је дефицит влаге незапамћен. Без падавина смо били од јуна, а у октобру је било неколико пута по неколико литара кише. Дуго се чекало да се почне са припремом земљишта и у тренутним околностима оно је солидно припремљено“, објашњава.
Додаје да су они који их имају, укључивали системе за навођење како би подстакли ницање хлебног зрна.
Неуједначено ницање пшенице и уљане репице
Из некадашњег оптималног рока сетве смо изашли, али с обзиром на околности са полагањем зрна се не касни.
„Што се тиче првих рокова сетве имамо пшенице које су наклијале. Сам почетак ницања је неуједначен. Чека се киша. То што је у најави за наредну недељу, око 10 до 15 литара, није довољно за даљи пораст, али за клијање и ницање ће бити од користи“, каже Рајачић.
Илустрација: Тамо и где је никла пшеница је скроз неуједначена
Због недостатка падавина уљана репица је у Средњем Банату заузела само око 2.000 хеката.
„Ницање је тешко, слабо и неуједначено и траје више од месеца дана. Произвођачи треба да сачекају да виде којом ће се брзином изједначити усев. Многи су одустали од ове производње. Ако будемо имали дужи блажи период наредних недеља усев ће се развити, али уколико будемо имали велики минус, а да усев није довољно развијен, може да дође до оштећења“, упозорава.
Сетву би требало завршити до 10. новембра
Количина падавина у претходном периоду варира у зависности од терена каже др Милан Миросављевић из Института за ратарство и повртарство Нови Сад.
„У околини Новог Сада пало је око двадесетак литара. То је релативно довољно да поправи површински слој и да произвођачи крену са припремом земљишта и сетвом стрних жита. И даље је озбиљан дефицит падавина, који је настао током лета. Добро је да су температуре изнад просека у овом периоду. Уколико су ратари у могућности требало да би ових дана да сеју пшеницу. Препорука је да се заврши до краја прве декаде новембра“, истиче Миросављевић.
Најбоље је, прецизира, да зрно буде у земљи и да ту чека најављену кишу.
„У наредном краћем периоду било би добро да имамо неких 20-30 литара кише, што није немогуће, јер су климатске промене показале да су децембар и новембар и топлији и кишовитији. Тек за 15-20 дана требало би да дође до ницања и формирања лисне масе пшенице“, каже.
И ове године, као и последњих неколико, произвођачи су веома заинтересовани за сетву пшенице, јер се показало да озиме културе боље подносе недостатак падавина и климатске промене од оних које се сеју у пролеће.
Извор: https://www.rts.rs/vesti/ekonomija/6073534/susa-odlozila-setvu-psenice–ratari-cekaju-kisu-optimalni-rokovi-vec-prolaze.html
