Само неколико дана пошто су цене товљеника, а посебно прасића, порасле у готово свим регионима у Србији, а у Врању достигле и 400 динара, што дуго није забележено на тржишту, уследио је преокрет. Како „Политика” сазнаје, кланичари су цену товљеника с просечних 210 до 220 динара покушали да оборе на 190 динара по килограму, док је цена прасића снижена на 300.
– То се догодило јуче и наше удружење је реаговало да се цена товљеника бар стабилизује на 200. Али реално је да буде 210 до 220 динара. И цена прасића је знатно снижена. Овакви потези никако нису тржишно оправдани јер постоји велика тражња за месом – каже за наш лист Сања Челебићанин, представница Удружења одгајивача свиња и директор пословног удружења „Заједница живинара”.
Потврђује да је у огромном таласу појефтињења који је захватио Европску унију један краћи период откупна цена у Србији била релативно задовољавајућа за одгајиваче свиња. Питање је како ће даље бити ако се не постигне конструктивнији договор произвођача и кланичара, истиче наша саговорница.
Илустрација: Произвођачи свиња „упиру прстом“ у кланице
Према њеним речима, у претходном периоду било је различитих ситуација и уцена малопродаје и трговинских ланаца упућених кланичарима јер су хтели да организују акције и да формирају цене како њима одговара.
– Сада покушавамо да се испоштује правилник о уговарању, да се бар на три месеца направи неки договор, како би сви радили са неким добитком, а не губитком – истиче Челебићанинова и додаје да су тренутна дешавања аларм, као и да одгајивачи желе договор с кланичарима о реалној цени. Напомиње да ће само договор свих страна у којима би учествовали представници министарстава пољопривреде, привреде и трговине моћи да осигурају да заштитимо национално стадо и производњу и осигурамо прехрамбени суверенитете.
– Били смо у договору и преговорима с Министарством пољопривреде, али сада чекамо да видимо шта ће даље бити – каже она. Према њеном мишљењу, до пада фонда је дошло јер произвођачи више не могу да издрже осцилације и непредвидивост. А када је о потрошачима реч, наглашава, трговци нису мењали ценовнике. Исто је било и када је цена свиња била 160 или 220 динара, сасвим свеједно.
Сматра да држава у наредном периоду мора да пронађе механизме да заштити произвођаче и потрошаче. То што је у ЕУ због блокирања извоза у Кину цена свињетине знатно пала не сме у великој мери да се одрази на нас.
Ми нисмо јединствено тржиште с ЕУ. Коначно треба да сагледамо колике су нам стварне потребе, шта нам недостаје и шта је то што морамо да увеземо, а не на гро. Да произвођачи имају план пуњења фарми како би понуда била реална. Да сваког петка, рецимо, имамо такве информације и планирамо за наредну седмицу. Наглашава да ниједна држава не препушта више пољопривредно тржиште да се само регулише. Постоје заштитне квоте ако дође до дампиговање цена из међународног промета.
– Потребан је договор. Осцилација је увек било, али те губитке фармери не могу више да носе – каже Сања Челебићанин.
