Напуштене, сиромашне и закоровљене парцеле широм Србије, пре свега у околини Ниша, Алексинца, Мачве, Рашке, али и на ободима Војводине, последњих година доживљавају потпуни економски препород.
Уместо традиционалних житарица чија цена на тржишту варира, домаћи пољопривредници све масовније прелазе на узгој лековитог, ароматичног и зачинског биља. Лаванда, смиље и бели слез постали су апсолутни хит на домаћим пољима јер омогућавају високу профитабилност чак и на веома малим површинама.
Према најновијим финансијским анализама бонитетне куће ЦомпанyЊалл, укупни приходи у овом сектору у Србији забележили су сјајан раст од готово 50 одсто у односу на претходне године, што недвосмислено потврђује огромну експанзију и скок глобалне тражње за природним сировинама.
Спас за лошу земљу: Минимална улагања, одлична зарада
Разнолик рељеф Србије, континентална клима и велики број сунчаних дана представљају идеалне предуслове за синтезу високог процента квалитетних етарских уља у биљкама. Највећа предност ових култура лежи у томе што успешно мењају пољопривредну мапу на местима где ништа друго не успева.
Лаванда и смиље на камену
Ове две изразито медитеранске културе савршено успевају на сушним, сиромашним и каменитим земљиштима јужне и источне Србије. Једном подигнута плантажа траје годинама, тражи минимално наводњавање, а доноси сигуран принос.
Бели слез – краљ микропарцела: За разлику од лаванде, бели слез преферира нешто влажнија тла и масовно се гаји у Војводини, често на парцелама од свега 10 до 50 ари. Ова биљка важи за једну од најпрофитабилнијих – чиста зарада по хектару у добрим сезонама иде и до 7.000 евра, што је за традиционалне ратаре недостижна цифра.
Ко су купци? Извоз за светску козметичку елиту
Оно што овај бизнис чини дугорочно одрживим јесте чињеница да српски произвођачи своје финалне производе и сировине продају моћним страним купцима. Домаће етарско уље лаванде и смиља готово у потпуности одлази у извоз за Француску, Немачку и Белгију, где се користи као кључна база за производњу луксузних парфема, крема и анти-аге козметичких препарата.
Илустрација: Европа вапи за лековитим биљем, а Србија има идеалне услове за узгој
Са друге стране, корен белог слеза, пажљиво ољуштен и исечен на коцкице, примарно откупљује европска фармацеутска индустрија за производњу сирупа, медицинских чајева и лекова.
Како наводе дугогодишњи домаћи произвођачи, килограм сушеног корена белог слеза на тржишту Европске уније тренутно држи стабилну цену од 15 до 16 евра по килограму.
Иако на европском тржишту постоји јефтинија конкуренција из Украјине, српски слез због драстично већег квалитета и концентрације лековитих материја лако проналази пут до купаца.
Скупа радна снага као главна кочница
Ипак, пут до високих профита није једноставан. Стручњаци упозоравају да овај сектор захтева огромне количине ручног рада. Код белог слеза, процеси вађења, прања, ручног љуштења и сечења корена толико су захтевни да трошкови сезонске радне снаге и дневница често однесу између 60 и 70 одсто укупних трошкова производње.
Поред тога, за све почетнике важи златно правило: у овај посао се не улази „на блеф“. Пре него што се преоре прва напуштена парцела и засади семе, неопходно је имати унапред уговорен сигуран откуп са већим дестилеријама или откупним станицама.
Без унапред потписаног уговора, мали произвођачи ризикују да остану са роком трајања који истиче и биљкама које губе своја ароматична својства.
Извор: https://www.ekapija.com/news/5707643/beli-slez-lavanda-i-smilje-kao-alternativa-ratarstvu-zarada-po-hektaru-i
