Српска пољопривреда све више прихода остварује од извоза хране, док домаћи производи проналазе пут и до тржишта ван традиционалних извозних дестинација. Вељко Јовановић из Привредне коморе Србије каже да Блиски исток и Африка нуде значајан простор за ширење, али да су за успех потребни квалитет, стабилност и добри партнери. Истиче да Србија може да повећа вредност извоза већим улагањем у знање, технологију, приносе и производе веће додате вредности.
Извоз пољопривредно-прехрамбених производа Србије достигао је 2025. године око 5,2 милијарде евра, уз снажан раст извоза прерађевина и све већу заступљеност српских производа на тржиштима ван традиционалних извозних дестинација.
Вељко Јовановић из Привредне коморе Србије каже да су тржишта Блиског истока привлачна због велике куповне моћи, али да цена на њима није главна предност произвођача.
„То је тржиште где не долазите са ценом као компаративном предношћу, него квалитетом и стабилношћу. И наравно, потребне су и неке квалитетније везе које претходно направите, па и сваки споразум који имате са том земљом, било којом од тих земаља, значи много“, истиче Јовановић.
Сматра да логистика и транспорт представљају додатни изазов за извознике због глобалних криза и ризика на кључним транспортним правцима.
„Међутим, оно што видимо је да привреда и привредници као вода пронађу најбрже тај пут. Наравно, ми се доста трудимо да им помогнемо у том послу који је баш изазован у последње време, али та тржишта су захвална и за наше воће, захвална су за наше производе вишег квалитета“, наглашава Јовановић.
Од сировине до производа веће вредности
Говорећи о могућности да Србија повећа извоз производа веће додате вредности, Јовановић указује да прерађевине захтевају другачији приступ тржишту од извоза воћа и других примарних производа.
„Када причате о производима као што су јабука или смрзнута малина, а када причате о производима као што су џемови и сокови, ви треба да пронађете начин да комуницирате са крајњим купцем. То подразумева огромно улагање у маркетинг на веома сатурираним и засићеним тржиштима, као што су тржишта Европске уније која су нама доминантна и главна“, објашњава Јовановић.
Илустрација: Снажан раст извоза прерађевина и све већа заступљеност српских производа на тржиштима ван традиционалних извозних дестинација
Напомиње да такав наступ носи већи ризик, али да искуства других земаља показују да је могуће изградити препознатљив национални бренд у прехрамбеној индустрији.
„Ако погледамо искуства земаља које су за неколико деценија, попут Италије, успеле да направе од себе бренд у прехрамбеној индустрији, онда кажете – па то је могуће у мањој или већој мери. Наравно да не очекујемо да ћемо бити Италија за десет година, али то је можда смер“, оцењује Јовановић.
Стабилни приноси и веће улагање у знање
Јовановић тврди да велики род сам по себи не гарантује већи извоз, али веће количине омогућавају произвођачима да буду конкурентнији на тржиштима на којима постоји повећана потражња.
„Као што је клима погодила нас, тако погоди једне године и Пољску, у зависности од тога о којој култури причамо. Тако да свакако значи да имамо дугорочно стабилан принос. И то је оно што бих рекао да је једна од црвених лампица која код нас постоји и на којој треба да радимо даље“, подвлачи Јовановић.
Србија би, према саговорнику Јутарњег програма, могла да повећа вредност извоза улагањем у знање, савремене технологије и веће приносе, без нарушавања квалитета производа.
„Ако ми извозимо пет милијарди хране, а једна Холандија, која је величине Војводине у смислу обрадиве површине, извози 150 милијарди, онда треба да учимо од таквих примера. Ти примери су такви захваљујући огромном улагању у знање, у развој технологије производње и повећање приноса“, наводи Јовановић.
Простор за ширење у Африци и на Блиском истоку
Јовановић објашњава да афричко тржиште има значајан потенцијал, али да се могућности за пласман српских производа разликују од земље до земље због великих разлика у куповној моћи и структури економија.
„Африка је огроман континент са веома хетерогеном економском структуром, па онда имате земље које имају много мању куповну моћ и земље које јако добро послују и где можете заиста све и свашта пласирати, попут Јужноафричке Републике“, каже Јовановић.
Када је реч о Блиском истоку, Јовановић указује на значај споразума о слободној трговини и постојање политичке воље за јачање привредне сарадње, уз оцену да тамошња тржишта постављају високе захтеве пред извознике.
„То су веома озбиљна и квалитетна тржишта са стандардима који апсолутно парирају стандардима у Европској унији“, каже Јовановић.
Извор: https://www.rts.rs/vesti/ekonomija/6051503/privreda-poljoprivreda-izvoz-hrana-srbija.html
