Некада је било тешко замислити сеоско двориште без неколико старих воћака. Данас се многе од њих све ређе виђају, а поједина стабла опстала су готово случајно – на окућницама, поред старих кућа или у запуштеним воћњацима.
Ипак, интересовање за старе сорте поново расте, и то не само из носталгије.
У Србији постоји велики број аутохтоних и одомаћених сорти јабука, крушака, шљива и другог воћа које су се вековима прилагођавале локалним условима. Стручни извори упозоравају да многе од њих данас нестају, иако представљају важан део пољопривредног и културног наслеђа.
Управо се сличан тренд види и у иностранству. На Новом Зеланду један брачни пар више од три деценије проналази, размножава и чува старе сорте јабука. До сада су сакупили више од 400 различитих сорти из запуштених и старих воћњака, а део садница враћа се и у воћњаке из којих су те сорте потекле.
Нису све старе сорте само успомена
Предност старих сорти није само у томе што имају другачији укус и што подсећају на воће какво су гајили наши преци.
Поједине сорте настајале су и опстајале управо зато што су се генерацијама прилагођавале одређеном поднебљу. Код нас се међу старим сортама помињу, између осталих, будимка, лепоцветка, шећерлија, слаткача, кожара, ђула и друге.
То не значи да је свака стара сорта аутоматски боља од модерне, нити да може да се гаји без икакве заштите. Али управо њихова генетичка разноврсност може бити значајна у времену када произвођачи све више размишљају о суши, високим температурама и променама услова производње.
Илустрација: Веровали или не од мушмуле може да се прави чак и ракија
Један од примера је будимка, за коју је СТИПС раније пренео оцену да је показала велику отпорност у веома променљивим временским условима.
Мушмула – воћка коју смо готово заборавили
Ако постоји воћка која се савршено уклапа у причу о повратку старог воћа, то је мушмула.
Данас се углавном среће спорадично, на окућницама и у мањим засадима, док је некада била много присутнија. Њени плодови нису намењени тржишту на исти начин као јабуке или крушке, али управо то може бити и њена предност за мале произвођаче који размишљају о ниши, преради и директној продаји.
Мушмула је самооплодна, а садња се углавном препоручује током јесени. Добро подноси ниске температуре, док јој више одговарају осунчани и проветрени терени и добро дренирано земљиште.
У род може да уђе релативно рано, док се у пуној родности принос значајно повећава. Према подацима Агроклуба, мушмула калемљена на дуњу у пуној родности може просечно давати око 60 до 80 килограма по стаблу, док се код одређених подлога наводе и већи приноси.
Необичан плод, али занимљива прерада
Мушмула се не једе одмах након бербе као јабука.
Плод сазрева током касне јесени, а након омекшавања постаје слађи и пријатнији за јело. Може се користити и за различите облике прераде, што отвара могућност да произвођач не зависи искључиво од продаје свежег воћа.
То је посебно важно за мала газдинства.
Уместо да покушавају да конкуришу великим произвођачима стандардног воћа, могу да пронађу тржиште за производ који се разликује – свеже воће, домаћи џем, желе, сок или други производ са јасним пореклом.
Старе сорте могу добити нову вредност
Повратак старог воћа не значи да ће модерне сорте нестати. Напротив, оне и даље имају кључну улогу у комерцијалној производњи.
Илустрација: Плод сазрева током касне јесени, а након омекшавања постаје слађи и пријатнији за јело
Али тржиште полако показује да постоји простор и за другачије производе – оне који имају причу, локално порекло и специфичан укус.
Управо зато оно што је некада изгледало као обична воћка из бакиног дворишта може поново добити вредност.
У Србији већ постоји богата основа за такву причу. Проблем је што велики део тог генетичког богатства није довољно сачуван ни истражен. Стручни извори наводе да поједине старе сорте данас постоје тек као појединачна стабла или у малим засадима.
Зато питање више није само да ли старо воће може да се врати у производњу.
Питање је да ли ће неко на време препознати да оно што је некада било сасвим обично може да постане – управо зато што је другачије – занимљив производ за ново тржиште.
Извор: https://direktno.rs/vesti/drustvo-i-ekonomija/728830/stare-sorte-jabuka.html
