Србија би ускоро могла да добије нови закон о вину и другим производима од грожђа и вина. Нацрт прописа је на јавној расправи до 6. јуна, а надлежни најављују да ће измене највише ићи наруку малим произвођачима и допринети заштити домаћег тржишта и винарија.
Пре десет година Србија је имала 289 регистрованих винарија, а данас их је 529. То је јасан знак да овај сектор расте, да има потенцијал, поручио је министар пољопривреде Драган Гламочић на недавно одржаном округлом столу о Нацрту закона о вину и другим производима од грожђа и вина.
– Време доноси нове изазове и зато је потребно да модернизујемо законски оквир и да се усклади са европским прописима и стандардима, али пре свега прилагоди потребама наших људи на терену – рекао је министар.
Према његовим речима, кључни циљ је додатна заштита домаћих произвођача грожђа и вина, због чега је новим законом предвиђено да се производња вина у Србији заснива на грожђу из наше земље, са остављеним периодом за прилагођавање до августа 2028.
Једна од најважнијих новина односи се на мале произвођаче и породична газдинства. Предложено је да физичка лица могу легално да производе вино и друге производе од грожђа од сопствене сировине, у количини до 5.000 литара годишње, и да их продају крајњим купцима на свом газдинству. Услов ће бити упис у Регистар пољопривредних газдинстава и виноградарски регистар.
Посебна пажња поклања се винима са ознаком географског порекла.
Илустрација: Посебна пажња поклања се винима са ознаком географског порекла
Најављено је оснивање Стручног савета за географско порекло вина, јачање улоге произвођачких група, а за таква вина уводе се и евиденционе маркице квалитета и порекла.
Директор Савеза винара и виноградара Србије Стеван Рајта каже за „Политику” да је Србија већ направила велике кораке у развоју винског сектора и да су домаћа вина и аутохтоне сорте све препознатљивије у свету.
– Јако је важна измена виноградарских зона због самог процеса производње. Велике су климатске промене. У Француској су, рецимо, већ направили хибридне сорте које су отпорне на ове промене, а све више ће бити и робота у производњи за брање грожђа и тешке физичке послове. Воде се расправе да ли је то добро или не, али многе земље већ немају избора – каже Рајта.
Према његовим речима, на новом закону је дуго рађено, прихваћене су многе сугестије из ЕУ, а доћи ће време и за имплементацију и тада ћемо видети како ће се нови прописи показати у стварности.
Рајта каже да је добро што ће Србија са усвајањем нових прописа имати бољу и чистију слику о свим сегментима у винарству. На питање колико је реално да се целокупна производња вина организује од домаће сировине, он каже да „ми дефинитивно немамо те количине, али да је последњих година доста рађено и улагано у производњу и да је изузетно значајно да садимо домаће винограде”.
– Дефинитивно немамо те количине, процењује се да сада око 50 одсто грожђа користимо из сопствених засада, а да другу половину увозимо. Некада је то било много више. Потребни су нам нови виногради, посебно због извоза у Кину који ће од 1. 1. 2028. бити потпуно ослобођен царине – објашњава Рајта и напомиње да је држава доста улагала у савремену опрему, садњу винограда, довођени су најбољи стручњаци да оцењују вина, а велика су била и издвајања за винарије.
Илустрација: Улазимо у период трансформације у винском сектору
Према његовим речима, површине под виноградима у Србији тренутно су између 20.000 и 22.000 хектара, а има и оних који нису још уписани. Додаје да треба пуно рада и времена за подизање нових засада, али да сада није толико проблем у новцу, већ у томе да нема ко да ради.
– Наравно, реч је о великим улагањима. Да бисте данас посадили хектар винограда потребно је 25.000 па и до 35.000 евра. Цене иду нагоре, никада није било тако и тешко је наћи добра места. Шумадија и Фрушка гора су прескупе локације. Поскупљује и амбалажа, репроматеријал и често су ти трошкови по боци већи од саме цене коштања вина. Зато је добро то што велике компаније улажу, оне које имају новца за инвестирање– сматра он.
Напомиње да улазимо у период трансформације у винском сектору, а да је од 529 винарија већина малих и средњих.
Осврнуо и на ситуацију на тржишту и каже да су многа домаћа вина неоправдано скупа у супермаркетима и ресторанима.
– Имамо примере да вино у набавци кошта десет евра, а у ресторану се продаје за 40 евра. Пре пандемије смо први пут имали ситуацију да чаша вина у кафићу у центру Београда кошта 1.000 динара. Сада је то ухватило маха. Волео бих да питам менаџере, власнике тих локала зашто је тако. Слично је у окружењу. Али у Европи и у винарским земљама није. Тамо у јако добрим ресторанима изузетно добра вина коштају од 15 до 30 евра – истиче Стеван Рајта.
Србија би са усвајањем нових прописа паралелно добила и нове виноградарске зоне због климатских промена. Стручњаци истичу да је просечна температура у земљи порасла за око два степена у односу на другу половину прошлог века. То има директан утицај на сазревање грожђа, време бербе и карактер вина. Како се наводи, према новим климатским анализама, највећи део наше земље више не припада претежно Б виноградарској зони, како је било дефинисано још 2010. године, већ топлијој Ц1 зони. Неготинска крајина и подручје Београда сврстани су у још топлију Ц2 зону. У Европској унији виноградарске зоне одређују правила производње вина и дозвољене енолошке поступке. Што је клима топлија, правила производње постају строжа, јер грожђе природно садржи више шећера и даје вина са већим садржајем алкохола.
Извор: https://www.agrotv.net/novi-zakon-menja-pravila-igre-domace-grozdje-u-fokusu-vinari-pred-novim-izazovima/
