Деценијама је малина била наше „црвено злато“, производ по којем је Србија била препозната широм света. Извоз вредан стотине милиона евра, десетине хиљада породица које су од ње живеле и статус једног од најважнијих српских брендова.
Али, није више тако. Србија није број један у свету. Претекле су нас земље које су некада гледале у нас као узор, али су од нас и училе.
Један од разлога је јер смо живели од старе славе, док су други улагали.Српска малина је некада била симбол домаће пољопривреде и један од најпрепознатљивијих извозног адута Србије. Годинама је заузимала лидерску позицију на светском тржишту, не само по количини извоза, већ и по квалитету. Када се говорило о малини, Србија је била прва асоцијација.
Данас, међутим, ситуација је знатно другачија. Србија више није на самом врху светског тржишта, а полако губи и некадашњу предност.У добрим годинама од малине су се градиле куће, школовала деца и покретали нови послови. Међутим, последњих година слика се значајно мења.
Илустрација: Засади малина у Србији су са 24.000 пали на само 8.000 хектара
Производња је све нестабилнија због климатских промена и временских непогода, док истовремено расту трошкови производње. Додатни притисак стварају све јача конкуренција и повећан увоз, што додатно отежава положај домаћих произвођача.
Већи род ове сезоне
Професор Александар Лепосавић са Пољопривредног факултета у Новом Саду оцењује да Србија већ неколико година бележи стагнацију у производњи малине, пре свега због несигурности произвођача и великих осцилација откупних цена, што утиче на мотивацију и планирање производње.
„Велики проблем представља увоз и транспорт малине. Извозници посебно истичу проблем, како кажу, нереалног курса евра, који дестимулише извоз, а истовремено веома погодује увозу малине са различитих дестинација“, рекао је Лепосавић за Newsmax Balkans.
Ипак, према његовим речима, тренутно стање у малињацима у Србији је стабилније него претходне године. Кондиционо стање за сада је боље, па се у односу на прошлу сезону може очекивати и 30 до 40 одсто већи род.
Илустрација: Пад српске малине починје након 2021. када је достигнут врхунац у производњи и извозу
Србија је са дугогодишње позиције светског лидера пала на треће место по извозу малине. Претекле су на Пољска и Украјина.
Врхунац је достигнут 2021. године након чега почиње пад. Српска малина, која је годинама била присутна у највећим трговинским ланцима широм Европе и света, постепено почиње да губи позиције. На тржишту је све чешће замењују пољска и украјинска малина, које преузимају део досадашњег извозног простора Србије.
На први поглед, све је деловало исто, малињаци пуни, хладњаче раде, а камиони свакодневно на путу ка европским тржиштима. Али, трошкови производње почели су да расту, берача је све теже наћи, иако су дневнице скочиле и на 60 евра.
И не само то, скаче цена ђубрива, заштитних средстава, у последње време и горива. Малинари су упозоравали да откупне цене више не могу да покрију основне трошкове, али нема ко да их чује али су се гласно чуле јавне тајне које смо годинама прикривали: неуређено тржиште, неконтролисан увоз и изостанак стратегије.
У исто време расту цене ђубрива, заштитних средстава, а у последње време и горива. Малинари већ дуже време упозоравају да откупне цене више не могу да покрију основне трошкове производње, али њихов глас се ретко чује. Истовремено, све гласније се помињу и проблеми који су годинама били потискивани, неуређено тржиште, неконтролисан увоз и изостанак јасне стратегије развоја сектора.
Са некадашњих око 24.000 хектара, производња је пала на приближно 8.000 хектара
Умемо ли да окренемо нови лист? Зашто не бисмо, када имамо факултете, образоване и искусне произвођаче који добро познају овај посао.
Систем би требало да препозна оне који су успешни и да им помогне да буду још успешнији, али и да их подржи у тренуцима када дође до пада, како би могли да се опораве и наставе да напредују.
Уз подизање свести о значају осигурања пољопривредне производње, схватило би се да је то улагање које се исплати. На тај начин могли бисмо да се вратимо путу старе славе, па чак и да га надмашимо.
Можда смо изгубили прво место. Можда смо изгубили део тржишта. Али, оно најважније, нисмо изгубили знање, искуство и потенцијал.
Извор: https://newsmaxbalkans.com/ekonomija/vesti/50129/zasto-srbija-vise-nije-lider-u-proizvodnji-maline/vest
