Десетак пољопривредних предузетника у Србији бави се производњом траве – тепих стаза.
Посао је скуп и захтеван и зато се мало људи опредељују за ову производњу, премда квадрат тепих стазе кошта четири евра. Један од ретких предузимача Божидар Лепшановић из Голубинаца у послу је скоро 20 година. Пензионер је и каже радиће док буде могао.
– Производњу травнатих тепих стаза нисам изумео ја – прича за „Дневник“ Лепшановић. Она се на западу ради већ 50 година. Људи саграде кућу и позову фирму да би наручили тепих стазу. Пре тога друга фирма изнесе шут и припреми терен за постављање травнате подлоге. Мој посао се огледа само у производњи траве, а све остало раде други предузимачи.
Илустрација: Тепих трава се на западу производи већ 50 година
Траву сеје током септембра и у првој половини октобра. Онда је, каже, боља сетва, мада се може посејати и марту и априлу. Травнате тепих стазе продаје по целој Србији фирмама и домаћинствима, а шаље их и у Црну Гору и Босну. После сетве чије семе купује од увозника овде, посејану траву после месец и по дана када крене да ниче обучена радна снага одржава и негује, што је велики посао.
– Сејати траву није исто што и жито. Пшеницу прихраниш, бациш вештак и чекаш да никне. За траву треба труд и зној и радна снага. Без добрих бунара и обучених радника, које на срећу имам од када сам малтене почео да се бавим овим послом, не вреди ни почињати. Траву треба заливати посебно у летњим месецима. Тада на њивама 700 прскалица ради непрекидно и троши огромну количину енергије, и зато је између других издатака, произвдња тепих травнатих подлога скуп бизнис. Затим травнате тепих стазе треба ђубрити и прихрањивати, а посебно штитити хемијским средствима од штеточима што изискује непрестано надгледање по атару. Напослетку треба и косити и када се стигне до тог посла онда се косачице не гасе по неколико дана. То је за раднике један од напорнијих послова у производњи траве. И зато се мало предузетника одлучује за производњу траве, мада тржиште постоји – наглашава Лепшановић.
Аутор: Зорка Делић
Извор: https://www.dnevnik.rs/vojvodina/srem/tepih-staze-iz-golubinaca-stizu-do-kupaca-sirom-srbije-regiona-trava-postala-poljoprivredna-kultura-evo-kako-radi-ovaj-skup-zahtevan-posao-2026-04-20
