Иако је иза нас зима која је донела температурне осцилације и бојазан од последица по пољопривреду, први пресеци стања показују да драматичних поремећаја, за сада, нема. Озими усеви су у добром стању, воћарске културе нису прерано ушле у вегетацију, али кључни ризик тек следи – касни пролећни мразеви.
Управо ће март и април дати коначан одговор на питање да ли нас очекују пуне пијаце домаћих производа или ће понуда бити ограничена.
О стању у ратарству и воћарству, последицама климатских промена, али и потенцијалним кретањима цена говорили су Вељко Јовановић, саветник председника Привредне коморе Србије, и Жарко Галетин, агроекономски аналитичар и некадашњи директор Продуктне берзе у Новом Саду.
Житарице у добром стању, пшеница засад без проблема
Према оцени агроекономског аналитичара Жарка Галетина, са чијим се становиштем сложио и Јовановић, зимски услови нису угрозили озиме усеве, напротив – временске прилике су им погодовале.
– Ништа се драматично није десило. Заправо, мислим да је ово, што се тиче житарица, имамо јесењу сетву, око 840.000 хектара, а када причамо о пшеници, апсолутно доминантно у тој структури, преко 600.000 хектара. То су усеви који су сасвим добро поднели ове временске услове. Рекао бих да су временски услови у великој мери ишли на руку овим усевима. Снег је покрио пшеницу у раној фази бокорења, заштитио од ниских температура. Са друге стране, имали смо јануарску влагу, сасвим добар режим, ту негде око 50 литара по метру квадратном. У питању је био снег, који се топи – не од горе, па не испарава, него од доле, па натапа земљу и то је оно што је јако добро. Можемо само да се надамо да ћемо имати један добар режим падавина и да ћемо имати пшеницу најмање на нивоу као што је то било прошле године. Подсетићу, прошла година је била сасвим добра што се тиче саме пшенице – имали смо род пшенице од неких 3,5 милиона тона, хектарски принос око 5,5 тона по хектару, што је изузетно добро. Верујемо и надамо се да ћемо имати и ове године сличан сценарио и један добар принос – рекао је Галетин.
Илустрација: Временски услови су ишли на руку пшеници, па се може очекивати добар род
Другим речима, ако пролећне падавине буду равномерно распоређене, род пшенице могао би да буде на нивоу прошлогодишњег, што би значило стабилност у сегменту основних прехрамбених сировина.
„Пролећни мразеви су проблематични, могу да десеткују воће док је још у цветању“
За разлику од житарица, воћарске културе су знатно осетљивије на температурне осцилације. Ипак, добра вест је да током зиме није било наглог пораста температура који би изазвао прерану вегетацију.
Галетин је објаснио да воћке ове зиме нису биле „преварене“ високим температурама, па нису прерано кренуле у вегетацију, што је важно јер се таква рана активација често касније скупо плати, када воће дочека априлски мраз и страда.
Међутим, како упозорава Вељко Јовановић, прави тест за воћарство тек долази.
– Сваки пик у раној фази вегетације је проблематичан и следећи потенцијални проблем је онај пролећни мраз, који се деси крајем марта, почетком априла. Деси се, када цвета велики број воћних култура, нарочито осетљивих – попут кајсије. Ми имамо крајеве у Србији где кајсија није родила годинама, управо због тога. Нико од људи није крив. Ви узмете ранију сорту, међутим то раније цветање то је заиста мали прозор од два до три дана који опет не може да вам помогне. Али ти пролећни мразеви су проблематични. Они умеју да десеткују док је још у цветању. Онда може да се деси да имамо прејаке кише у периоду када цвет треба да се опраши, онда не може доћи до опрашивања – каже Јовановић.
Илустрација: Само неколико дана пролећног мраза док је воће у цветању може да уништи приносе
Дакле, неколико дана крајем марта и почетком априла пресудиће каква ће бити сезона у воћарству.
Климатске промене већ оставиле последице – пример малине
Јовановић посебно наглашава да климатске промене више нису теорија, већ реалност која је већ оставила озбиљне последице.
Како је упозорио – последице климатских промена већ се озбиљно осећају, а као најбољи пример навео је малину, чији је род драстично пао. Како је рекао, многи произвођачи су изгубили засаде на нижим надморским висинама, па производњу померају на више терене, док је прошлогодишњи род био вишеструко мањи у односу на године када је Србија имала знатно веће количине малине.
Пад производње малине вишеструко је смањио количине за извоз и показао колико су поједине културе рањиве на промене климе.
Кајсија је показатељ године
Галетин објашњава зашто се често каже да се година „познаје по кајсији“.
– Кајсија је парадигматичан пример шта ће вам се дешавати у воћарству. Кајсија је једна врло осетљива воћна култура и најосетљивија. Она је воћна култура која рано цвета и она је, нажалост, увек прва погођена тим неким касним мразевима крај марта, почетак априла месеца. Имали смо прошле године чак и крајем априла месеца један мраз. Тај мраз крајем априла није толико погодио кајсију колико остале воћарске културе, али кајсија је та биљна култура која нам прва указује, ето имали смо пад код кајсије, али код осталих воћних култура нису толико значајни били – рекао је Галетин.
Кајсија, дакле, најбрже покаже колико је сезона била повољна или неповољна.
Улагање у контролисану производњу као решење
Према Галетину, произвођачи који су улагали у пластенике, стакленике и системе за наводњавање знатно су ублажили последице климатских осцилација.
Илустрација: Година се може предвидети по кајсији, зато што је она најосетљивија на пролећне мразеве
Галетин је рекао да су поврће и воће из пластеничке и стакленичке производње, као и културе са наводњавањем, прошли много боље, јер су у тим условима приноси углавном били стабилни, па чак и већи. Истакао је да су највеће губитке претрпеле ратарске културе на отвореном због врућина и мањка падавина, што показује колико је важно улагати у инфраструктуру и системе који смањују зависност од временских екстрема.
Порука је јасна – будућност пољопривреде лежи у прилагођавању и улагању у системе који смањују зависност од временских екстрема.
Извор: https://www.blic.rs/biznis/privreda/hoce-li-prolecni-mraz-uticati-na-rod-i-cene/k4rcs5d
