Вишкови млека, притисак увоза и нестабилно тржиште највише погађају сточаре, док држава најављује законска правила, брже исплате и јасан календар субвенција како би се заштитили произвођачи и стабилизовао ланац од њиве до трпезе. Министар пољопривреде Драган Гламочић каже да су изазови велики, али да су резултати већ видљиви у порасту домаће производње.
Српска пољопривреда улази у још једну изазовну сезону. Потрошачи се жале на цене, произвођачи раде на ивици исплативости, а тржиште је под снажним утицајем глобалних поремећаја. Најосетљивији део тог ланца тренутно је сточарство, пре свега свињарство и млекарски сектор.
„Најслабија карика нам је свињарство, пре свега због афричке куге свиња, али имамо и добру вест – фонд квалитетних приплодних крмача повећан је за скоро 20 одсто, што је основ за раст производње у наредној години“, рекао је за РТС министар пољопривреде Драган Гламочић.
Притисак Европе и пад потрошње
Министар истиче да домаће тржиште не може бити изоловано од глобалних кретања. Забрана извоза свињског меса из Шпаније у Кину и вишкови млека у Европској унији створили су додатни притисак на српске произвођаче.
„На спот тржишту у Европи млеко се продавало и за 10 до 15 центи, док је код нас просечна цена око 50 центи. Са таквом разликом наше млекаре не могу да буду конкурентне на тржиштима региона“, објашњава Гламочић.
Илустрација: Најслабија карика нам је свињарство, рекао је министар Гламочић
Проблем је додатно усложњен падом домаће потрошње млека за око 20 одсто. Министар тврди да су томе допринеле „неодговорне тврдње и паника“ у јавности.
„То апсолутно није тачно и позивам надлежне да реагују, јер такве дезинформације наносе огромну штету произвођачима“, тврди Гламочић.
Закон, субвенције и јасан календар
Држава, како каже министар, одговара комбинацијом контроле, финансијске подршке и нових правила. Инспекцијски надзори су појачани, а уређено је и јасно означавање производа који садрже биљне масти.
Кључна системска мера биће Закон о непоштеним трговачким праксама, који би у марту могао да се нађе пред посланицима.
„Сви кварљиви пољопривредни производи мораће да буду плаћени у року од 30 дана. Враћање робе и наметање трошкова произвођачима више неће бити могуће, а казне ће ићи и преко милион евра“, истиче Гламочић.
„Пољопривреда не може да се прилагођава администрацији – ми морамо њој. Важно је да новац стигне када је потребан, а не касније“, каже министар, подсећајући да су обезбеђени кредити са каматом од један одсто, као и субвенције које се исплаћују пре сетве.
Иако су изазови велики, министар поручује да има разлога за умерени оптимизам.
„У млекарству смо већ повећали производњу за око 10 одсто у односу на 2023. годину. Уз мир, солидарност и јасна правила, можемо да сачувамо и ојачамо домаћу пољопривреду“, закључио је у разговору за РТС министар Драган Гламочић.
Извор: https://www.rts.rs/vesti/ekonomija/5878317/od-viska-mleka-do-rokova-placanja–sta-drzava-menja-u-lancu-poljoprivredne-proizvodnje.html
Насловна фотографија: Тањуг
