Нови Закон о трговачким праксама, чији је Нацрт недавно представљен у Привредној комори Србије, требало би да уведе јасна и строжа правила у односима између великих трговинских ланаца и њихових добављача.
Наиме, годинама присутне непоштене трговачке праксе које су исле на штету претежно малих и средњих пољопривредних произвођача ускоро би могле да буду ограничене јер су новим законом предвиђена јасна правила уговарања, рокови плаћања, механизми контроле, као и санкције за злоупотребу преговарачке моћи у ланцима снабдевања.
Саветник председника Привредне коморе Србије (ПКС) Вељко Јовановић у разговору за Бизнис.рс истиче да је основна идеја предложеног закона да смањи простор за произвољна тумачења уговорних односа између добављача и великих трговинских ланаца.
“Основна намера је била да се заштите добављачи, нарочито они најоосетљивији – примарни произвођачи пољопривредних производа. Они су најрањивији на тржишту, посвећени производњи и често немају капацитете да се снађу са великим ланцима”, истиче Јовановић.
Илустрација: Нема више кашњења са плаћањем, јасно су прописани рокови
Као модел за израду закона послужила је европска уредба о спречавању непоштених трговачких пракси, која је прилагођена домаћем тржишту. Јовановић наводи да су у раду радне групе за израду закона учествовале домаће компаније и да је уважен велики број њихових коментара и решења.
„То је добар сигнал и показатељ да процес није био симулиран, већ да је јавна расправа била стварна и садржајна. Сада остаје да видимо каква ће бити коначна верзија закона“, каже он.
Нови рокови плаћања – 30 и 60 дана
Једна од кључних новина односи се на рокове плаћања, што је, према његовим речима, нарочито важно за произвођаче лако кварљиве робе, као и за мале добављаче.
“Рокови плаћања су најболнија тачка за оне који имају лако кварљиву робу и производе. То су они мали произвођачи којима је цасх флоњ увек изазов када је валута плаћања преко 60 или 90 дана. Сада се то по овим законским решењима смањује”, наглашава Јовановић.
Новим законским решење предвиђено је да сви пољопривредни производи који су кварљиви морају да имају рок плаћања искључиво 30 дана од момента када се доставе самом купцу, док се остали пољопривредни и прехрамбени производи морају плаћати у наредних 60 дана.
Ипак, додаје да остаје још изазова на које законодавац мора да одговори, посебно када је реч о прецизном дефинисању појединих сегмената које закон обухвата. Очекује се да ће додатни коментари стићи у наредним данима, након чега би закон требало да уђе у скупштинску процедуру током пролећног заседања.
“Паралелно уз овај процес најављене су измене Закона о тржишту пољопривредних производа, који ради Министарство пољопривреде и у који су укључени представници привреде, коморе и других министарстава. Очекујемо да ће се тим изменама додатно уредити питања која се тичу пољопривредних производа и да ћемо успети да заокружимо и систематизујемо читав сектор када је реч о законодавном оквиру”, објашњава наш саговорник.
Илустрација: Нови Закон ће јасно регулисати односе између снабдевача (полјопривредник) и купца (трговац)
На питање да ли се закон дотиче и трговачких маржи, Јовановић каже да постоје делови који се баве тим сегментом, али да је фокус пре свега на прецизном дефинисању правила везаних за акције и проценте.
„У тим областима је раније било доста произвољности које су стварале забуну у уговорним односима. Сада је законодавац инсистирао на прецизнијим правилима, док ће се њиховом применом касније бавити надлежна комисија“, каже он и додаје да је Комисији за заштиту конкуренције овим законом дата велика одговорност.
„Закон се фокусира на поступање Комисије, док се евентуални судски поступци воде по постојећим прописима који уређују односе између привредних субјеката“, додаје Јовановић.
Према његовим речима, за сада постоји општи утисак да би закон могао да покрене ствари са мртве тачке, а током јавне расправе уочена је и спремност трговаца да се закон разуме и примени.
„Сви инсистирају на прецизности јер када уводите новину у законодавство важно је да се избегну честе измене и допуне које би стварале додатне забуне. Неопходно је и оставити период прилагођавања, како би се привредни субјекти у прва четири месеца од ступања закона на снагу у потпуности ускладили своје пословање са новим правилима“, каже он.
Говорећи о утицају закона на крајње потрошаче, Јовановић истиче да они нису експлицитно њиме обухваћени.
„Ово је пре свега Б2Б закон, намењен регулисању односа у пословном сектору. Ипак, када су тржишни односи уређенији и произвођачи боље заштићени, то посредно има позитиван ефекат и на потрошаче“, закључује Јовановић.
Шта се налази на црној листи непоштених трговачких пракси?
Трговачке праксе су подељене у две групе, такозвану „црну листу“, листу пракси које су потпуно забрањене и „сиву листу“, праксе које су дозвољне под одређеним условима.
Као посебно непоштена трговачка пракса извојена је комерцијална одмазда, пре свега уклањање производа снабдевача из понуде купца (излиставање), смањење наручене количине или учесталости поруџбина, обустава или ограничење пружања услуга које купац иначе пружа снабдевачу у оквиру пословног односа, као што су услуге маркетинга, промоције или истакнутог излагања производа, као и други облици одмазде.
Илустрација: Јасно је дефинисана и забрањена непоштена трговачка пракса која ће се кажњавати
Чланом 6. дефинисане су непоштене трговачке праксе, које су увек забрањене, без обзира на околности појединачног случаја, постојања споразума или било каквог комерцијалног оправдања. На „црној листи“ забрањених пракси налази се, између осталог:
- уговарање плаћања или плаћање снабдевачу за испоручене кварљиве пољопривредне и прехрамбене производе у року дужем од 30 дана, а осталих пољопривредних и прехрамбених производа дужем од 60 дана;
- отказивање у целости наручених кварљивих пољопривредних и прехрамбених производа у року краћем од 30 дана пре испоруке;
- једнострано мењање уговора са снабдевачем, а нарочито одредби које се односе на трајање уговора, рок, начин, учесталост, место и време испоруке, и количину уговорених производа и стандарде квалитета, начин плаћања и цену;
- захтевање од снабдевача да плати за пропаст или губитак пољопривредних и прехрамбених производа, који се десио у просторијама купца или након преноса власништва на купца, ако до тога није дошло његовом кривицом;
- одбијање да у писаном облику потврди договорене услове а снабдевач је затражио писану потврду;
- захтевање накнаде трошкова рекламација за које снабдевач није одговоран;
- наплаћивање накнада или захтевање испоруке робе због проширења или преуређења продајне мреже купца;
- наплата снабдевачу додатне контроле квалитета пољопривредних и прехрамбених производа ако је он у складу са уговореним квалитетом;
- условљавање снабдевача достављанем инструмената осигурања за преузети репроматеријал, а да купац нема обавезу издавања осигурања за преузете а неплаћене пољопривредне и прехрамбене производе.
Јавна расправа о Нацрту Закона о трговачким праксама траје до 28. јануара, а његово усвајање очекује се на пролећном заседању Скупштине Србије.
Извор: https://biznis.rs/vesti/srbija/sta-novi-zakon-o-trgovackim-praksama-donosi-malim-poljoprivrednim-proizvodjacima/
