Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић (57) човек је који никог не оставља равнодушним. Одрастао је и данас живи на селу, па се са лакоћом сналази у комуникацији са пољопривредницима, колегама у Влади Србије и медијима. Богато животно и професионално искуство стицао је као професор на Пољопривредном факултету, али и радећи на њиви.
О његовом приватном животу, до сада, се знало само да је ожењен, отац троје деце — има две ћерке и сина. По први пут, министар Гламочић је јавно проговорио о свом детињству и приватном животу, ексклузивно за „Курир“.
– Рођен сам и одрастао у селу Футог, али моји родитељи нису имали земљу. Мајка је до пензије радила као спремачица, а покојни отац је био возач. Као и све породице на селу, имали смо велику башту у којој смо гајили кромпир, парадајз, келеррабу, купус… Имали смо за себе, вишак се продавао, па сам од најранијег детињства продавао чувени футоски купус. Наша кућа је била на главном друму који иде од Новог Сада ка Бачкој Паланци, па све што произведете лако и продате – присетио се министар Гламочић.
У то време, башта се обрађивала ашовом и мотиком, заливало се годинама пумпајући ручно и из канте, а касније уз помоћ црева за воду. Тада је било природно да деца раде у башти и да помажу родитељима.
– Имали смо све што нам је требало, али ако брат и ја хоћемо више, онда идеш да зарадиш сам. Ја сам свако лето ишао у надницу да радим код других који су имали земљу. А онда је мој ујак купио њиву, па смо заједнички с њим садили купус, кромпир и разно друго поврће. Кад дође јесен и посече се купус, ујак и ја га натоваримо у тракторску приколицу, одемо у Нови Сад где се возимо између зграда и на лицу места продајемо купус. Могло је лепо да се заради за јакну и патике, али било је година кад све пропадне и не зарадите ништа – додао је он.
Породица Гламочић
По завршетку средње Пољопривредне школе у Футогу, на смеру ветеринарски техничар, уписао је и завршио Пољопривредни факултет у Новом Саду. Многи и данас кажу да је био најбољи студент у историји овог факултета. Након дипломирања почео је да ради као асистент на факултету, држао је вежбе, али четири године није могао да добије сталан посао и плату.
– У то време сам се оженио и требало је од нечега живети, па сам постојећу гаражу реконструисао у фарму кока носиља, а гајили смо и товне пилиће бројлере, па смо пилеће месо и јаја продавали на Сателитској пијаци у Новом Саду. Имали смо своју тезгу у закуп коју смо плаћали, а радили смо сви. Ја четири године, супруга двадесетак година, а моја мајка је на пијаци радила све до пре неколико година, до короне. Једноставно вам „пијаца уђе у крв“ и једва сам мајку наговорио да престане – испричао је министар.
Свакидан на пијаци за њега је био велико животно искуство.
– У то време се лепо зарађивало од јаја и пилића, сваки дан сте међу продавцима и купцима, зато ми је данас лакше да комуницирам с људима. Поред факултета, пијаца ми је била велика животна школа – закључио је министар Гламочић.
ДА МОГУ – ИЗВИНИО БИХ СЕ ОЦУ
– Мој отац је желео да купује земљу која је тада била јефтина, али сам ја био велики противник тога. Док су моји другови лети ишли на море, ја сам радио на њиви, па ми је земље било преко главе. Било је ту неспоразума и свађа са покојним оцем, а да је данас жив, морао бих да му се извиним. Кад сам почео да радим и зарађујем, купио сам један хектар земље коју и данас имам – испричао је Гламочић.
СУПРУГА – МАЈСТОР ЗА СИР
– Супруга је завршила Пољопривредни факултет у Новом Саду, смер сточарство, као и ја. Када су деца одрасла, почела је да ради у средњој Пољопривредној школи у Футогу. Тамо је била нека опрема за прераду млека коју сам поклонио школи још у време кад сам био директор департмана за сточарство. Опре-ма је годинама стајала и скупљала прашину јер се није користила, па је моја супруга ту почела да ради. Она се озбиљно бавила технологијом и производњом сирева и млечних производа и своје знање преносила на ученике. Њени тврди сиреви су били изузетног квалитета, продавали су се скупље него француски и италијански. Али, у школи нису били заинтересовани за ту врсту производње, па се с тим стало – испричао је Гламочић.
ПРОДАВАО СЛИКЕ НА СВАДБАМА
Мало је познато да је министар Гламочић од ране младости велики заљубљеник у фотографију.
– Први апарат, руску „Смену 8“, добио сам од ујака и данас га чувам за успомену. Фотографијом сам озбиљније почео да се бавим у средњој школи захваљујући мом тадашњем професору. Временом сам опремио комплетну лабораторију за развијање фотографија, ишао на такмичења. Да не бих морао да идем у надницу, међу првима сам почео са мојим колегом Мирком да фотографишем и продајем слике на свадбама – присетио се Гламочић.
Као студент са тадашњом девојком, а данас супругом, обилазио је Војводину уздуж и попреко, па је тако упознао и најзабааченија села.
– Тада је мало ко имао фотоапарате, па сам по кућама фотографисао породице и децу, развијем слике, па их сутрадан донесем и продам. Стално сам носио фотографску опрему са собом у колима све до пре седам, осам година кад су ми из гепека на Ади Циганлији украли комплетну опрему са пуно скупоцених објектива.
АМЕРИЧКА ПРАКТИЧНОСТ
Министар Гламочић је годину дана живео у Охају током докторских студија у САД.
– У Америци сам највише научио о практичности. У САД нема подстицаја за пољопривреду, само тржиште и конкурентност. Тамо сам научио да струка и наука морају бити практични. Амерички стручњаци практично преносе знање својим произвођачима, зато и јесу у многим делатностима испред свих у свету – казао је он.
ДВОРИШТЕ КАО ИЗ ЧАСОПИСА
Последњих година министар Гламочић се посветио хортикултури, а живи у истој кући у Бегечу и након што је постао министар. Двориште је сам уредио и изгледа као из најбољих часописа. Свака биљка, сваки цвет и травка имају своје место. Због обавеза које има као министар, не стиже да се бави хортикултуром као раније, али ту је његов син који је наследио очеву страст и који се труди да све у дворишту држи под концем.
И ако сте помислили да је министар главна звезда у кући — погрешили сте. То су кућни љубимци: у кући малтезер Ноа, а напољу два удомљена мешанца — Мицика и Жућка.
Бројни су љубимци породице Гламочић а ово је само мали део галерије коју имају….
Извор: КУРИР
