Сектор свињарства у Србији улази у период у којем се први пут после готово деценије пада назиру знаци опоравка. Иако је број грла и даље испод петогодишњег просека, током 2024. године забележен је раст укупног стања свиња од 9,7 одсто у односу на претходну годину. Тај тренд улива извесну наду, али не мења чињеницу да је производња и даље 13,4 одсто испод вишегодишњег нивоа, док се у 2025. очекује умерено повећање од око три одсто.
Десетогодишње назадовање оставило је дубок траг. Од близу три милиона грла на почетку деценије, Србија се 2024. спустила на око 2,3 милиона. Прираст у живој маси пао је са 445 хиљада тона на 406 хиљада тона. То је довело до мањка меса на домаћем тржишту од чак 22 одсто, што се надокнађује растућим увозом меса и прасади за тов. Истовремено, извоз живих свиња и даље је онемогућен због присуства Афричке куге свиња, па се домаћи сектор све више ослања на регионално тржиште, уз ограничене количине извоза меса у Босну и Херцеговину, Црну Гору и Северну Македонију.
Ипак, 2024. је донела један охрабрујући податак. Број крмача повећан је за 6,4 одсто, што значи и више подмлатка, стабилнији прираст и постепено поправљање укупног стања. Исто година донела је и мање клање ван кланица, за око 213 хиљада грла, што је последица смањене бројности, али и строжих мера због појаве болести. Кланице, с друге стране, одржале су прошлогодишњи ниво.
Потрошња расте брже од производње. У 2024. години домаћа потрошња свињског меса порасла је за 5,2 одсто и сада је више од шест одсто изнад петогодишњег просека. Тај тренд јасно показује да Србија не може да задовољи сопствене потребе, јер производња већ годинама заостаје због санитарних ограничења, епизоотија и дугорочног смањења броја газдинстава која се баве свињарством.
Подаци о увозу и извозу додатно осликавају сложену ситуацију. Увоз живих свиња и свињског меса последњих осам година готово непрекидно расте, док извоз пада. У 2024. години увоз меса достигао је више од 88 хиљада тона. Извоз је пао на 8.565 тона. Извоз живих грла већ годинама је на нули. То значи да се тржишни баланс заснива на увозу, а да домаћи произвођачи губе позиције које су некада имали.

Крај године традиционално доноси раст цена, јер период свињокоља увек подиже потражњу. У Србији је тај тренд још израженији него у ЕУ, где се у исто време бележи пад цена. Домаће цене од јануара редовно клизе наниже, након божићних празника, под утицајем сезонских навика потрошње. На европском тржишту цене прасади и трупова већ су у паду током јесени, док је домаће тржиште задржало препознатљиво сезонско колебање.
Сигнали са терена указују да ће цена прасади расти све до Божића, што је очекивано у тренутку када тржиште већ сада показује несташицу у појединим категоријама. Производња је оптерећена ризицима који се најчешће везују за Афричку кугу свиња, јер појава сваког новог жаришта значи забрану кретања животиња, губитак тржишта и притисак на цене. Непостојање система класирања и плаћања по квалитету додатно успорава развој сектора.
Очекује се да цене након празника падну, што је уобичајена појава, али већина произвођача страхује да ће притисци потрајати. У наредном периоду биће кључно спровести измене Закона о уређењу тржишта пољопривредних производа како би се увео јасан систем плаћања по квалитету и уредило извештавање о ценама, што је стандард у Европској унији. То је неопходан услов да би се добила реална слика производње и тржишта.
Сектор са терена очекује и исплату директних плаћања за тов свиња, што би донело додатну стабилност у тренутку када се производња налази на прекретници. Потребно је и увођење новог, јаснијег система подстицаја, као и успостављање система класирања на линији клања. То би домаћу производњу учинило конкурентнијом, а тржиште транспарентнијим.
Српско свињарство има потенцијал да се опорави, али пред њим су јасни задаци: стабилизација здравствене ситуације, уређивање тржишта и подстицаји који прате квалитет и тржишну реалност. Тек када се ови предуслови испуне, Србија ће моћи да затвори јаз између производње и потрошње и да поново учврсти своју позицију на регионалном тржишту.
Преглед производње / понуде
Оријентациони биланс броја свиња
| Категорија | јед. мере | 2023 | 2024 | Прогноза 2025 |
| Број на почетку године | 000 грла | 2667 | 2141 | 2349 |
| Приплод | 000 грла | 4091 | 4354 | 4500 |
| Увоз | 000 грла | 288 | 462 | 300 |
| Извоз | 000 грла | 0 | 0 | 0 |
| Заклано | 000 грла | 4620 | 4404 | 4500 |
| Угинуло | 000 грла | 285 | 204 | 220 |
| Број на крају године | 000 грла | 2141 | 2349 | 2429 |
Извор: Републички завод за статистику


