Када сам разговарао са Бранком Мајеричем у селу Мошкањци, на подручју Птујског поља, схватио сам да његова прича није само сведочанство једног домаћина већ и лекција за све нас који желимо да разумемо куда иде савремена пољопривреда. Његово имање од 35 хектара ради без сточарства, а опет успева да функционише у складу са принципима о којима данас говори читав свет – о регенеративној пољопривреди.
Од орања до очувања земљишта
Мајерић је са сином пре више од двадесет година почео да уводи оно што се тада у Словенији звало „очувајућа“ или „конзервацијска“ пољопривреда. Данас је то познато као no-till концепт. Суштина је једноставна: што мање узнемиравања земљишта, покровни усеви најмање 30% након жетве и обавезан плодоред. На његовим њивама се смењују пшеница, кукуруз, соја, сунцокрет, уљана репица, а понос имања је чувени птујски лук са географским пореклом.
„Мучили смо се десет година, учили, тражили праву механизацију и прави приступ. Али када смо схватили да земљиште не треба стално превртати већ чувати, све је добило други смисао“, прича Мајерић.
Наводњавање – питање опстанка
На подручју Горишнице, где се налази његова фарма, изграђен је државни систем за наводњавање. Без њега, каже, род би био и до 70% мањи. „Ове године сам кукуруз заливао четири пута по 300 кубика воде по хектару. Да нисам, принос би био тек трећина онога што очекујем“, наглашава он.
Ипак, проблем није само у опреми већ у организацији. Неки власници парцела не желе да потпишу уговоре за коришћење система, што доводи у питање читаву инвестицију. Савет је јасан: ако држава инвестира у системе за наводњавање, пољопривредници морају бити јединствени и дисциплиновани, јер без воде нема ни стабилне производње.
Подстицаји и реалност
Субвенције за овакву производњу у Словенији нису велике – свега 18 евра по хектару, док у Хрватској за исто дају и до 250 евра. Основна подршка пољопривредницима је 180 евра по хектару, а кроз друге програме може се доћи до просека од 500–600 евра годишње
. Упоредите то са органском производњом где подстицаји достижу 1200 евра, па је јасно зашто је пољопривреднику тешко да донесе одлуку. Али Мајерић упозорава да „еколошка производња без адекватне технологије и механизације није могућа – мотика и лопата нису решење“.
Мање рада, више ефеката
Регенеративна пољопривреда доноси велику уштеду у раду и енергији. Мајерић истиче да за сетву кукуруза и припрему не троши више од 15 литара дизела по хектару, док у конвенционалној производњи то иде и до 150 литара.
Његово правило је јасно: половину минералних ђубрива је заменио побољшивачима тла као што је PRP или ољмикс, чиме је добио здравију структуру земљишта и подстакао развој микроорганизама. Слама и други биљни остаци увек остају на њиви – ништа се не односи, све се враћа земљи.
Наука на њиви
Оно што његово имање издваја јесте сарадња са Факултетом у Љубљани, где већ више од деценије траје дугорочни експеримент. Поређење различитих обрада показује да се на земљишту где нема орања повећава садржај хумуса, као и доступност фосфора. Практични резултати су још убедљивији – у сушним годинама усеви подносе стрес неколико дана дуже, што често одлучује хоће ли бити рода.
Механизација – кључна тачка
Искуство каже да је највећа препрека развоју регенеративне пољопривреде – механизација. У Европи и даље доминирају машине које су прављене за класичну обраду, а не за плитку или no-till производњу. Зато су Мајерић и сарадници 2011. отишли у Америку и купили специјализоване сејачице.
„Сетва twin row системом, где се редови дуплирају и биљка добија више простора за корен, повећава принос зрна за 5–8%, а силаже и до 30%“, објашњава он
. То је доказ да правилна расподела биљака и квалитетна механизација чине чудо.
Савет за пољопривреднике
Мајерићева прича јасно показује да регенеративна пољопривреда није брз рецепт већ пут који тражи знање, стрпљење и улагање у праву механизацију. Савет свима који желе да крену овим путем:
Уложите у систем наводњавања – без воде нема стабилности.
Научите да гледате земљу као партнера – не преоравајте је сваке године.
Чувајте све остатке на њиви – они су најбоље ђубриво.
Плодоред је закон – без њега нема здравог тла.
Не штедите на сејачицама и подешавањима притиска – то одлучује о приносу.
