Док словеначки сточари граде препознатљив бренд млека и меса захваљујући пашњачкој исхрани стоке, у Србији се све више говори о потреби за уређењем и већом искоришћеношћу пашњачких површина.
Пашњаци су важан ресурс за развој сточарства, али њихово коришћење у пракси није увек једноставно. Земљиштем често управљају различити нивои – држава, локалне самоуправе, па и месне заједнице, што понекад отежава организовану употребу. Фармери предлажу да се у будућности размотри успостављање јаснијих правила, евиденција и могућност директног уговарања за коришћење пашњака.
Како истичу у сточарским удружењима, идеално би било да свака пашњачка површина буде повезана са газдинством које је користи – не само ради бољег праћења и планирања, већ и због здравља стоке, бољег меса и млека, као и очувања травнатих екосистема.
У Парку природе „Слатине“, у долини Златице, под заштитом се налази 4,5 хектара пашњака. Из те установе подсећају да се пашњацима по закону не сме мењати намена, а посебно је важно да се очува њихова улога у производњи хране и одржавању природе.
Да овакав приступ може постати и озбиљна економска прилика, показује пример из Словеније. Тамо су сточари основали удружење које окупља 48 фармера и производе сенено млеко – од крава које се хране искључиво сеном са пашњака. Такав производ прерађује се у посебним линијама, а потрошачи га препознају као квалитетан и природан.
У Србији већ постоје примери добрих пракси. У репроцентру у Српском Крстуру, крава расе Ангус проводи и до 15 сати дневно на пашњаку, што доприноси бољем здрављу животиња и већем квалитету меса. Управо овакви примери показују колико пашњаци могу значити за развој сточарства.
Наставак дијалога, унапређење евиденција и подршка произвођачима могли би отворити простор за нове, зелене брендове из Србије – засноване на здравој стоци, природној храни и одговорном коришћењу земљишта.
Извор: РТС1
