Лоша родна година десетковала је воћарску производњу и нанела штету и произвођачима ракије који кажу да не памте лошију годину до сада.
Ипак, захваљујући количинама произведеним ранијих година, када су приноси били бољи, успели су да постигну зацртане циљеве у погледу продаје на домаћем тржишту, као и извоза. Они који нису имали много залиха и произвели су мање од очекиваног, морали су да мењају планове, пре свега у погледу количине робе која је била намењена за извоз.
Успех српских ракија у Мексику
Стиче се утисак да се то се није се одразило на резултате које домаћа ракија постиже у иностранству. На недавно одржаном међународном оцењивању „Спиритс Селецтион“, у Мексику произвођачима из Србије припало је чак 24 признања.
На овогодишњем такмичењу учествовало је 140 судија из целог света који су оцењивали 2.600 узорака жестоких пића из 70 земаља.
Србија је имала 73 пријаве. Српске ракије освојиле су три велика злата, 12 златних и девет сребрних медаља.
Учествовале су дестилерије из различитих крајева Србије – од мањих произвођача до познатих брендова.
Година тешких одлука
Радује да производња српске ракије није претрпела пад у квалитету нити у међународној препознатљивости, кажу представници награђених. Ипак, гледају у небо и надају се роднијој 2026.
Форбес Србија разговарао је са некима од произвођача чија је ракија завредела пажњу и добре оцене међународног жирија о томе како су поднели претходну годину.
Милош Шкорић из Дестилерије Горда каже да ће упамтити 2025. по томе што су морали да доносе тешке одлуке.
„Трошкови су снажно порасли, сировине су биле скупље и теже доступне, а сама производња захтевнија него раније. Истовремено, угоститељство као наш главни продајни ослонац у пласману ракије суочило се са падом потрошње и смањеним прометом“, каже Шкорић.
Тај паралелни притисак и у производњи и на тржишту, ставио је цео сектор пред озбиљан тест и захтевао да се свака одлука доноси промишљено и опрезно, каже директор Горде.
Илустрација: Произвођачи ракије кажу да не памте лошију годину од прошле
Иако спадају у дестилерије које имају сопствене засаде, нису се могли заштитити од климатских промена. Оне више нису изузетак већ нова реалност у којој свака сезона носи додатну неизвесност, каже саговорник.
Од укупних количина које произведу, око 20% намењују извозу. Ова година је значајно утицала на извоз, пре свега зато што је глобална криза снажно погодила угоститељство, каже.
Посебно су биле угрожене ране сорте воћа – кајсија највише. Самим тим и ракије од овог воћа било је мање.
„Због касних мразева и непредвидивих временских услова, поједини региони постају све мање погодни за њен узгој, па је реално да се неке етикете у будућности редукују, па чак и повуку“, сматра Милош Шкорић.
Ракија као луксузна категорија
Ипак, како каже, ограничен род и производња могу позиционирати ракију као луксузну категорију.
„Иако се често доживљава као „народно“ пиће, врхунска ракија је у стварности једно од најскупљих алкохолних пића за производњу. Неретко скупље и од најфинијих француских армањака или ретких шкотских сингл малт вискија“, каже Шкорић.
Разлог је то што ракија захтева врхунску и скупу сировину, стрпљење и време, објашњава.
Како не очекују брз повратак на „уобичајене“ родне године покушавају да се прилагоде ситуацији. То чине кроз селекцију сорти, смањење количина, али уз пажњу да се не утиче на квалитет.
Милош указује да је велики проблем недостатак шире свести да је ракија национални бренд и културни производ.
„Верујемо да ће тржиште временом прихватити реалност да се врхунска ракија не може производити масовно, нити по ниској цени“, каже Шкорић.
Мање извозили
Осврћући се на наступ у Мексику, где су добили златну медаљу за шљивовицу каже да иако на међународним такмичењима учествују готово 15 година, свака награда је, кажу, потврда континуитета. Ипак, признање из Мексика у изазовној години има додатну тежину.
Илустрација: Квалитет остаје примерен без обзира каква је година за воће
Српска ракија има јасно порекло, идентитет и традицију и верујемо да њено време на глобалној премиум сцени тек долази, каже Шкорић.
„Убедљиво најлошија година“
И Иван Богдановић, директор дестилерије Стара Соколова из Ужица каже да у последње три деценије не памте тежу годину.
„Дешавало се да некада приноси буду бољи некада лошији, али ова година је убедљиво најлошија јер су готово све воћне сорте биле значајно остећене пролећним мразевима. Непланирано смо морали да купимо додатне количине“, прича он.
Према његовим речима, кајсија је на њиховим засадима сасвим подбацила, а нешто боље прошли су са другим културама.
Од шљиве је остало 25 одсто рода и срећом била је солидног квалитета. Слично је било и са дуњом, што се количине тиче, али је квалитет њеног рода ипак био лошији. „Када се деси минус, у априлу, ту нема помоћи“, додаје.
Једино је крушка успела да „преживи“.
„Није било како смо планирали, куповали смо додатне количине воћа, и то нас је додатно коштало. Ипак, то нису биле веће количине јер имамо и залихе произведених количина ракија од претходних година“, објашњава.
Климатске промене као велики проблем, али и Трампове царине
На питање да ли су због тога били принуђени да повећавају цене, каже да су одлучили да то не чине и да су већим делом ту разлику „прогутали“.
„Кад би ово што је била норма за сировину ове године било и наредних, то би за произвођаче ракија било погубно“, каже Богдановић.
Како извозе већи део своје производње, највише у Америку, Канаду, Аустралију, западну Европу, земље бивше Југославије, успели су и ове године да остваре зацртане планове. Чак и мало изнад очекиваног, али захваљујући томе што су претходне сезоне биле солидне па су део ракије имали на лагеру.
Илустрација: Српска ракија има јасно порекло, идентитет и традицију и верујемо да њено време на глобалној сцени
Каже да им највише муке тренутно задаје тржиште Америке због царина. „Наша роба је сада тамо два или три пута скупља од вискија рецимо што нас чини мање конкуретним“, додаје Богдановић.
Када је реч о томе шта очекује на тржишту производње ракије каже да се може очекивати да ће климатске промене и даље „мрсити конце“.
Зато ће, како истиче, бити неоходне агротехничке мере. Неке попут ђубрења и чешћег орезивања, већ се примењују али остаје да се види да ли ће бити довољне.
Такође, Богдановић каже да се може очекивати да ће бити мање сировине те да ће произвођачи све више посезати за пречицама и све више се усмеравати ка конзумнијим сортама за пијацу или маркете.
Проблем и суша
И у дестилерији Стара песма поред Бајине Баште чија је ракија награђена у Мексику жале се на лоше приносе воћа. Кажу да су шљиву и кајсију коју иначе саде, морали да набаве од других произвођача.
Срећом и оне количине које су остале и које су убрали на свом поседу нису биле лошег квалитета. Нешто боље су прошли са дуњом и крушком, али њихових засада имају знатно мање.
„Осим позног мраза у априлу који је уништио трећину рода и суше нису ништа лакше пале. Отприлике за очекивати је да свака трећа година буде лошија за воће, то смо схватили“, наводи власник Марко Илић.
Истиче да, када је род добар, прозведу више од планираног. Тако направе лагер који надомешћује када се деси лошија година.
Додаје да ће ако и наредна година буде лоша као претходна, морати да посегну за нивелацијом цена. Прошле године борили су се да то не учине.
Како годинама око 35 одсто произведених количина намењују извозу, морали су да промене планове, односно извозили су мање.
Преговори о извозу у Кину
Радује, како каже, што су за српску ракију заинтересовани и на кинеском тржишту. „Видећемо у ком обиму ће бити ширење и да ли ћемо ту видети неке могућности, али доста наших колега је у преговорима за извоз ракије у Кину“, каже Илић.
Смањење приноса воћа, превасходно вишње затим шљиве, јабуке и малине (једино је код грожђа дошло до повећања приноса) углавном је последица неповољних временских услова.
Најпре пролећни мразеви, који су се јављали у периоду цветања појединих воћарских култура. Такође и град, као и једно од најтоплијих, а последично и једно од најсушнијих лета до сада.
По свему судећи, процена је да је производња воћа у 2025. била мања у односу на већ слабу 2024. години, каже за Форбес професор Бојан Димитријевић са Катедре за менаџмент у агробизнису Пољопривредног факултета Универзитета у Београду.
Илустрација: Трампове царине подигле су цену ракије, па су мање конкурентни на америчком тржишту
Додаје да су суше и недовољне количине воде утицале на принос, али и квалитет воћа. Како каже, било је и града који је негативно утицао на принос.
Како се заштитити
Једно од решења за произвођаче могле би да буду противградне мреже, али и наводњавање. У 2024. наводњавано је 48.668 ха пољопривредних површина, што је за 2,3% више него у 2023. Од укупно наводњаваних површина највише су се наводњавале оранице и баште (93,5%), а веома мало воћњаци (5,9%), каже саговорник.
Професор указује да заштита пољопривредне производње од суше не подразумева само примену наводњавања, већ и постављање мрежа за засену које смањују евапотранспирацију – губитак воде из биљака и земљишта.
Такође и стварање нових технологија производње, заснованих на научним истраживањима, планско гајење биљних култура по регионима (гајење тачно одређених биљних култура у тачно одређеним регионима, при чему се усаглашавају особине биљака са климатским одликама региона), објашњава.
Наводи пример да су се произвођачи у Чачку удружили су и направили систем за наводњавање и воду плаћају по утрошку. Поред овог система, који је потпуно дигитализован и аутоматизован и тренутно најсавременији у Србији, завршава се још и систем за наводњавање у Тополи, затим у Свилајнцу. Пре неколико година урађен је систем у Панчевачком риту.
Постоје и системи против мраза (такозвани торањ вентилатори) који би могли да се поставе само је питање могућности и средстава да се у то улаже.
Сви они који немају ту могућност, а немају довољно из сопствене производње требало би да смање ризике и да преговарају са више добављача како би добили потребне количине будући да су овакви климатски услови сада наша реалност, указује професор.
Осврћучи се на успех српске ракије у Мексику указује да се она може поредити са светски познатим пићима као што су рум, водка џин, виски.
„Имамо традиционално светски признату производњу, имамо знање и традицију и људе и стручњаке који су веома добри“, каже.
Битан и квалитет и квантитет
Оно што је важно за наше произвођаче када се пробију на светско тржиште са таквим производима је да истрају у квалитету, али квантитету. „То је важно како се не би десило да се они који су навикли на ракију из Србије окрену ка другим тржиштима“, упозорава професор.
Према подацима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде који води Регистар произвођача јаких алкохолних пића, просечно се годишње у Србији произведе око 26 милиона литара ракије од воћа.
Поред регистрованих већих произвођача, велики је број индивидуалних произвођача који производе ракију за сопствене потребе.
Процена је да, са количином ракије за сопствене потребе у домаћинствима, укупна количина произведене ракије износи око 50 милиона литара.
Најзаступљенија воћна ракија у производњи је традиционално ракија од шљиве која учествује са око 65%.
Следи ракија од крушке са 10-12%%, ракија од дуње са 6-8%, ракија од грожђа 7%, ракија од кајсије 5% и остале воћне ракије 3-5%.
Расте број произвођача ракије
Број регистрованих произвођача јаких алкохолних пића константно расте из године у годину.
Тако је у 2018. у регистар било уписано око 530 произвођача. Крајем 2024. било је уписано 1.132 привредна друштва, тренутно је у регистру 1.186.
Илустрација: Без обзира на све проблеме број произвођача ракије и дестилерија у Србији у сталном је порасту
Извоз ракија од воћа, такође бележи константан раст. У 2024. достигао је износ од 15,7 милиона евра што је за 18,8% више у односу на 2023. За првих девет месеци 2025. извоз ракије од воћа порастао је за 11,2% у односу на исти период прошле године. Износио је 12,6 милиона евра.
Расте извоз
Највише флаширане ракије од воћа извози се у Црну Гору, БиХ, САД, Хрватску и Аустралију.
У првих девет месеци 2005. забележено је повећање извоза у Словенију, Македонију и Холандију.
Према подацима Републичког завода за статистику, у 2024. забележен је раст производње и продаје жестоких алкохолна пића добијених дестилацијом из воћа у односу на 2023. и 2022.
Залихе су на крају 2024. биле нешто мање него 2023. Остаје да се види шта ће показати подаци за прошлу годину.
Извор: https://forbes.n1info.rs/biznis/kako-je-domaca-rakija-prezivela-godinu-koju-voce-nije/
