Увоз лажних сирева од палминог и других биљних уља постала је и тема у региону од када последњих месеци влада општа криза у млекарству у целој Европској унији. Тако су млекари у Републици Српској недавно јавно поручили да такође сумњају да се и на њиховом тржишту увозе вештачки производи и замене који се декларишу као сиреви – а заправо то нису. Слично као и у Србији, где је због оваквих махинација још 1. августа прошле године уведено обавезно обележавање оваквих производа у малопродаји и угоститељству.
Из Удружења пољопривредних произвођача – млекара Републике Српске саопштили су зато да траже хитну проверу увозних цена млечних прерађевина под одређеном тарифом како би држава могла да провери ове наводе. Локални портал „Бизнис” преноси да је просечна цена увозних сирева била 4,76 ера на годишњем нивоу.
Према подацима ЕУ, у у децембру је просечна откупна цена млека била 0,50 евра.
– Али, увозни сир морао је да буде произведен од неког млека које је раније помужено, због поступка зрења. Тако да је вероватно реч о периоду производње септембар, октобар кад је цена била 0,53 евра – навели су из удружења. Према њиховој рачуници, за килограм солидног сира средњег квалитета треба бар осам литара млека па када се та количина помножи са 0,53 евра, онда су само за откуп тог млека потребна 4,24 евра.
– Или да узмемо структуру производње. За млеко је потребно 4,24 евра, радна снага је од 0,95–1,10 евра, енергија од 0,45–0,60 евра, паковање од 0,20–0,30 евра, дистрибуција: 0,40–0,50 евра, што значи да је укупан производни трошак приближно 6,5 до седам евра по килограму сира. И то јесте реалан износ без зараде прерађивача. А ови сиреви се увозе испод цене од 4,1 евро. Где је ту транспорт у хладном режиму у тренуцима када је превоз робе никада скупљи, када знамо какав је раст цена горива био последњих неколико година у ЕУ, као и уопште енергије, посебно гаса, који је најчешћи енергент који се користи у преради млека – нагласили у том удружењу.
Илустрација: Домаћи сир од млека је без премца кад је у питању квалитет
Истакли су да све ово утиче на конкурентност домаће производње и стање у млекарству, приходе домаћинстава на селу, уопште опстанак руралних средина.
Млекари сумњају на дампинговање јер је цена увезене робе нижа од тржишних цена ових производа. Сумњају да се под одређеном тарифом увозе тзв. „вештачки сиреви” и други производи који визуелно и тржишно имитирају млечне замене за сир и друге индустријске прерађевине које поред могу да садрже и мањи проценат млека.
Проблеми у млекарству се очигледно гомилају, а произвођачи из Европске уније, притиснути вишковима сировине и падом цена, покушавају на све начине да пласирају робу на трећа тржишта. Немачки фармери чак су недавно и јавно захтевали од државе да званично именује особу из администрације која би се бавила пласирањем њихових производа.
Произвођачи у Србији недавно су такође скренули пажњу на увоз тврдих сирева типа „гауда” и „едамер”, који представљају директну конкуренцију домаћем качкаваљу. Као илустративан пример наведено је да је „гауда” у децембру 2025. увожена по просечној цени од 3,85 евра по килограму, а у истом месецу 2024. по просечној цени од 5,03 евра по килограму. Како је речено, раст увоза због повољнијих цена у набавци на европском тржишту допринео је паду тражње за домаћим качкаваљем.
Министар пољопривреде Драган Гламочић на последњем састанку, коме је присуствовао велики број представника млечне индустрије, рекао је да ће контроле у малопродаји, посебно обележавање млечних производа бити још интензивније, а да ће држава у случају озбиљног нарушавања тржишта заштитити произвођаче расположивим механизмима.
Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/726987/koliko-zaista-kosta-proizvodnja-pravog-sira
