„Ратарство мора бити у функцији сточарства,“ поручио је проф. др Цвијан Мекић гостујући у емисији „Плодно и родно“ на телевизији Б92, нагласивши да је то једини начин да се обезбеди стабилна и економски исплатива пољопривредна производња.
Како је истакао, српско сточарство има богату традицију, али је последњих година превише ослоњено на увозна грла и стране генетске линије. „Имамо увозна, квалитетна приплодна грла, али многа од њих не дају очекиване резултате јер се нису прилагодила нашим условима одгајивања. Не можемо занемарити нашу генетику која је деценијама стварана у домаћим условима,“ рекао је Мекић.
Проф. др Цвијан Мекић: Време је да се вратимо домаћој генетици и знању струке
Према речима професора Мекића, селекција и генетика код домаћих животиња темељ су сваког напретка у сточарству. „Циљ селекције је да створимо грла која ће давати највише млека, меса или вуне, али и да буду прилагођена нашим условима,“ објаснио је он.
Професор је подсетио да се не може иста метода селекције примењивати на све особине – јер су неке, попут плодности, ниско наследне и захтевају дугогодишњи рад, док се код других, као што су производња меса или количина млека, напредак може постићи брже уз савремену геномску анализу.
Говорећи о новим научним достигнућима, професор Мекић је посебно истакао геномску селекцију, метод који омогућава да се генетске предиспозиције грла открију већ при рођењу.
„Узимањем длаке из репа или уха и анализом у лабораторији, за свега 35 евра, фармер може да сазна да ли телe има генетске предиспозиције за високу производњу млека или меса. Таква анализа омогућава да се брзо донесе одлука које грло треба задржати у запату, а које не,“ објаснио је Мекић.
Он је подсетио да се овај систем у Србији примењује од 2018. године, а први пројекти финансирани су већ 2020. године. „На тај начин штедимо време и новац – јер уместо да чекамо седам година, резултате добијамо већ у првим месецима живота животиње,“ додао је он.
На питање којом се расом Србија треба више бавити, професор је поручио да је сименталац и даље најпоузданија раса за наше услове.
„Холштајн јесте најмлечнија раса на свету и може дати и 20.000 литара млека, али су та грла осетљивија и захтевају боље услове смештаја, исхране и неге. Сименталац је комбинована раса – даје довољно млека и квалитетно месо. Он је стабилнији и прилагођенији нашим климатским условима,“ истакао је професор Мекић.
Осврнувши се на генетику у овчарству, професор је нагласио важност очувања сјеничке праменке као изворне расе. „Та раса је најбоље прилагођена брдско-планинским условима и даје задовољавајућу производњу управо тамо где је настала. Укрштањем са страним расама, као што је виртембершка, изгубили смо део изворности, али морамо водити рачуна да сваку расу држимо у условима који јој највише одговарају,“ рекао је он.
У другом делу емисије, професор Мекић је говорио о последицама суше и квалитету сточне хране. „Приноси кукуруза ове године мањи су за око 13%, али ће га бити довољно за сточни фонд. Проблем ће бити квалитет зрна, јер су временске прилике погодовале развоју плесни и појави афлатоксина,“ упозорио је он.
Према његовим речима, од 1. децембра у Србији ступа на снагу европски стандард који ограничава садржај афлатоксина у млеку на 0,05 микрограма по литру, што ће представљати велики изазов за домаће фармере.
„То се може решити заменом енергетског дела хране, бољом организацијом и сарадњом са стручњацима. Наши произвођачи морају више да се саветују и не смеју мислити да све знају,“ нагласио је професор Мекић.
У завршници разговора, професор је упутио снажну поруку: „Наши пољопривредници често мисле да све знају, али само сарадњом са стручњацима могу постићи боље резултате. Ако се ратарство и сточарство повежу у један систем, где једно подржава друго, имаћемо стабилну производњу, више добити и здравију храну за потрошаче,“ поручио је проф. др Цвијан Мекић.
Извор: Изјава проф. др Цвијана Мекића у емисији „Плодно и родно“ на Б92 телевизији.
