Европска унија недавно је разматрала проблем нестајања пчела и дошла до закључка да корист од тих, иначе за човека најплеменитијих инсеката, износи око 143 милијарде евра на нивоу целог континента. Међутим, Европска унија, односно државе појединачно, враћају људима који узгајају пчеле свега 0,2 одсто од тог износа. Слично је и код нас па због тога многи, пре свега млади, напуштају тај не баш лак, али леп и за друштво веома кристан посао.
Према речима једног од најискуснијих и најдоказанијих пчелара са ових простора, Пере Шица, чија породица се већ око сто година бави тим послом, такви подаци су разочаравајући.
– Ни овде није много другачије јер је наш посао потцењен и у односу на друге гране сточарства. Тако, рецимо, држава даје субвенцију по овци око 7.000 динара, а ми добијамо свега 1.000 динара по кошници. И када се сагледа цела ситуација, ми имамо веома малу корист од пчела, свега неких 20 одсто, док око 70 одсто има друштво. То је тако пре свега зато што пчела оплоди скоро све биљке које су цветнице – наводи он.
Илустрација: пчелама је потребан полен са разних цветова
Шиц истиче и да је нестајање пчела ове године било велико, слично као и прошле године.
– Према мом мишљењу, разлоге најпре треба потражити у томе што су све велике парцеле засејане једном културом и цветају у исто време, а пчелама је потребан полен са разних цветова. Значи, један има више гвожђа, други више никла, трећи више бакра. И оне онда купе црвени, жути, бели, црни, и који већ полен, па тако надокнађују све што им фали и тиме хране себе првих неколико дана по рођењу. Дакле, један од основних узрока нестајања пчела је лоша исхрана – напомиње Шиц.
Када је сама конзумација меда у питању, пчелар наводи да су Немци измислили неку алатку под називом рапидо мешалица, која разбија структуру меда, од чега постане веома благ за јело и лак за употребу.
Илустрација: Пчелари апелују на суграђане да користе мед као лек, храну и посластицу у овим зимским данима
Тада мед не цури и не грејемо га да бисмо га претопили, већ коришћењем тих мешалица с канџама добијемо нешто налик на еурокрем. Притом је и веома укусан, лак за мазање, не цури деци. Понављам, велика предност је то што се не греје и не губи неке витамине. Иначе, рапидо мешалица је заправо један штап који има канџе и њих ставимо у бушилицу. Сам тај процес се ради када мед почне да кристалише и једном када га рапидо мешалица промеша, у трајању од пет минута по канти од 30 килограма, добија се тзв. крем-мед с неограниченим роком трајања. Напомињем, битно је то урадити у датом тренутку, никако кад је мед већ кристализован – истиче овај старчевачки пчелар.
Ј. Филиповић/Панчевац
На измаку је календарска 2025 година као и сви да се мало осврнемо на рад пчелара у овој сезони. Година без већих мразева и хладноће са доста мало падавина – евиденција каже 482 литра до сада, са не баш добрим распоредом кише. А снега није ни било. За пчеларство и пчеларе почетак са много губитка пчелињих заједница код појединих пчелара. Затим долази одличан унос уљане репице и добар развој друштава пчела, али багрема нема и не цвета. Измрзао је цвет. Касније долази добра паша на сунцокрету где пчелари имају и меда за врцање. Крај лета и јесен рана тотална безпаша, само остало по неко зеленило око канала и Надела… Касније, после кише, стање се поправило као и цветање астера.
Апелујем на суграђане да користе мед као лек, као храну и посластицу у овим зимским данима. Мештани могу код наших пчелара да набаве и прополис, полен и матични млеч. Ко жели да сазна више о пчелама и меду може да дође на предавања које се одржавају средом од 18 часова у просторијама старчевачких пчелара које се налазе у Дому културе. Користим прилику да свим грађанима пожелим срећну 2026. годину, да их послужи здравље и да имају срећу и напредак у животу.
Горан Станковић, Друштво пчелара “Старчево“
Извор: https://www.starcevo.org.rs/snovine/index.php/component/k2/item/2619-pcelarstvo-blagodet-koju-ne-znamo-da-cuvamo