БАЊАЛУКА – Овогодишња пчеларска сезона неким је донијела рекордне приносе, а неки су остали и разочарани.
„Већ у рано прољеће, током цвјетања воћа попут јабука, крушака и шљива, неповољни временски услови оставили су трага. Ниске температуре спријечиле су пчеле да излете на пашу, а сама природа слабо је медила па је недостајало нектара“, каже Ранко Тривић, пчелар из Бањалуке, који своје пчеле држи у селу Милосавци у близини Лакташа.
Због лоших временских услова приноси меда су знатно мањи у односу на прошлу годину, међутим на неким подручјима пчелари су забиљежили рекордне приносе.
Горан Мирјанић, професор на Пољопривредном факултету и дугогодишњи пчелар, каже да је био изузетно добар принос ове године.
Он истиче да је послије 2001. године ова година чак и боља.
„Да би вам дочарао колико је добра ова година, рећи ћу да је у једној кошници принос био чак 30 кг“, каже Мирјанић.
Он наводи како су пчелари из Градишке јако задовољни с обзиром на то да су до 20. маја прекрижили ову сезону, а онда се десио преокрет.
„Били смо прецртали ову пчеларску сезону због лоших временских услова, међутим, послије 20. маја десио се преокрет, долази топло вријеме и све се окреће у корист пчелара. Ми смо можда једини од пољопривредних произвођача да смо задовољни приносом и да смо чак имали и рекордне приносе“, каже он.
Илустрација: Пчелари из Градишке су међу реткима који су задовољни овогодишим приносима меда
Што се тиче пласмана и цијена, додао је да је то ствар понуде и потражње.
Тренутна цијена меда се креће од 20 до 30 марака на територији БиХ јер, како каже, има људи који имају ниску производњу па да би могли преживјети, они стављају више цијене. Он истиче један много већи проблем, а то је нелојална конкуренција.
„Наводим вам примјер зелених пијаца, где и дан-данас има фалсификованог меда који се продаје испод цијене. Овакве ствари треба санкционисати“, каже он.
Мирјанић наводи да пчелари желе да се и њихов мед контролише.
„Ми смо спремни да и свој мед дамо да иде на анализе и да, ако треба, и платимо те контроле и да се санкционишу сви они који продају мед сумњивог поријекла. Посебну пажњу бих скренуо на мед који се продаје на путу, на паркинзима и сличним мјестима“, рекао је у разговору за „Независне новине“.
На питање како просјечан грађанин може да препозна лош мед, рекао нам је да је то јако комплексно, али да грађани треба да купују мед на „кућном прагу“.
„За грађане је тешко да препознају прави мед. Ја као искусан пчелар могу да то препознам, а грађанима увијек ми пчелари савјетујемо да траже провјерене пчеларе и да иду на праг куће гђе могу и да виде и да се увјере да се неко бави правим пчеларством“, каже он.
Пчелари наглашавају да осим квалитета меда проблем представља и свијест грађана о важности конзумације овог производа.
Проблем је што се мед конзумира тек када се разболимо иако би требало сваки дан да се користи у малим количинама.
Извор: https://www.nezavisne.com/ekonomija/agrar/Pcelari-u-Srpskoj-nezadovoljni-sezonom-Gradiska-popravila-prosjek/933260
