Вароа, мала паразитска гриња, већ деценијама представља једну од највећих претњи пчелама и пчеларству широм света. Овај непријатељ, који се закачи за пчелу, не само да јој црпи снагу већ преноси и озбиљне вирусе, од којих је најпознатији вирус деформисаних крила (DWV). Вирус и гриње заједно доводе до великих губитака друштава, посебно током зиме, што је значајан проблем.
До сада су пчелари углавном штитили пчеле редовним третманима против варое, користећи различите хемикалије као што су амитраз, мравља и оксална киселина. Иако су ови третмани помогли, појавила су се два велика проблема: гриње су почеле да развијају отпорност на лекове, а пчеле се због сталних третмана нису могле адаптирати нити одбранити од гриња и вируса. То значи да је потребан нови приступ који би могао донети дугорочно решење.
Научници из Немачке тестирали су једну иновативну методу пчеларења са циљем да се пчеле навикну на присуство варое и самим тим изграде отпорност. Главна разлика у односу на уобичајену праксу лежи у томе што се код ове методе смањује број третмана против варое, посебно у пролеће и лето, а трутовско легло се оставља нетакнуто током топлијих месеци. Тиме гриње могу бити бројније у летњем периоду. Да би се спречило неконтролисано ширење паразита и вируса, током лета се спроведе посебна мера – матица се на око 25 дана „зароби“, што зауставља залегање и прекида размножавање. После ове паузе следи третман оксалном киселином, који ефикасно смањује број гриња.
Током лета вароа и вирус DWV тип Б, који је сада најраширенији у многим земљама, постају веома присутни у пчелама. Вирус погађа, како одрасле пчеле, тако и младе које тек излазе из саћа, те су пчеле у овом периоду под великим притиском од паразита и вируса. Ипак, после летњег третмана и паузе у залегању, бројност гриње и вирусна инфекција опадају на ниво сличан оном код друштава која су редовно и традиционално третирана током целе године. Зимске пчеле остају здраве и јаке, што је од кључног значаја за успешно презимљавање.
Илустрација: Вароа, мала паразитска гриња, већ деценијама представља једну од највећих претњи пчелама
Ова метода омогућава пчелама да се прилагоде – уместо да стално беже од варое коришћењем хемикалија, оне кроз контролисану изложеност развијају природну отпорност и саме се боре против паразита. Истовремено, смањује се употреба хемијских средстава, што значи мању изложеност отровима и мање шансе за развој отпорности гриње на лекове. Метода прати природне процесе и прилагођена је савременим климатским условима, јер оксална киселина није толико осетљива на промене температуре као неке друге супстанце. Најважније, постижу се добри резултати презимљавања и поред јаче изложености варои током лета пчеле остају здраве, што је од кључне важности за пчеларску сезону наредне године.
Услед повећаног броја гриња у друштву током лета, долази до значајног притиска на имуни систем пчела. Научни експерименти су показали да када су пчеле суочене са већим бројем паразита и вируса, нарочито током раног пролећа када се активира друштво, њихов имуни систем може бити слабији. То значи да су пчеле подложније додатним болестима и секундарним инфекцијама, што још више компликује њихов опоравак.
Међутим, захваљујући примени паузе у залегању и правилно одабраним третманима, пчелиња заједница може да се регенерише и поново ојача до јесени. Тиме се гарантује здравији почетак зиме, током које су пчеле посебно рањиве. Такође, научници сматрају да у будућности може бити корисно пратити и развијати пчеле које имају бољи природни имуни одговор и хигијенско понашање, што значи да саме уклањају болесне и заражене јединке.
Важно је истаћи и да ова метода није статична – она је део новог концепта интегрисаног управљања вароом, где пчелари морају пратити стање у својим кошницама, пратити појаву симптома и прилагођавати третмане сезонским и климатским условима. У доба климатских промена, са чешћим топлим и сувљим периодима, овакав пажљив приступ доноси значајне користи. У крајњем, циљ ове иновације је да се створи дугорочни баланс између пчела и њихове главне претње – варое и вируса. Ако успоставимо такав однос, пчелари ће моћи да избегну велике штете, смање употребу хемикалија и унапреде здравље својих пчелињих заједница. С обзиром на важност пчела у опрашивању и пољопривреди, сваки напредак у заштити ових корисних инсеката има велики утицај на прехрамбену сигурност и екологију.
За пчеларе који желе да испробају ову методу, саветује се постепено увођење промена и вођење евиденције о стању друштава. Такође је пожељно да се информишу кроз стручне радионице и консултације са пчеларским стручњацима, јер сваки регион и локалитет носи своје изазове и специфичности.
Илустрација: Услед повећаног броја гриња у друштву током лета, долази до значајног притиска на имуни систем пчела
Примена ове методе може бити значајан корак у очувању пчелињих заједница, али је потребно да пчелари имају стрпљења и разумевања за овај начин рада. До тада, и код нас у пчеларској пракси су се појавиле целулозне траке с оксалном киселином, које се могу користити два пута годишње, чак и током паше. Оксалне траке су у основи тракице од целулозе натопљене хомогенизованим раствором глицерина и оксалне киселине у одговарајућим пропорцијама. Активна супстанца, оксална киселина, због ниског пХ, има акарицидно дејство против варое. Међутим, додатак глицерина значајно продужава дејство оксалне киселине, јер као вискозна, неиспарљива супстанца веже киселину, омогућавајући њено споро ослобађање из целулозних трака у трајању од 25 до 40 дана. „Сарадња“ глицерина и оксалне киселине, у комбинацији са одговарајућим упијајућим материјалом (целулоза), пружа високу и дуготрајну ефикасност на потпуно еколошки начин, чинећи ово одличним третманом који значајно сузбија вароу, чак и у присуству легла, са ефикасношћу већом од 90%.
Да би оксалне траке биле ефикасне, увек морају бити постављене у оквирима где се налази легло. То је зато што се вароа размножава у леглу, а младе пчеле и матице су увек највише заражене, па пошто оксална киселина делује путем контакта, на овај начин се максимизира ширење активне супстанце у зараженој популацији. Ипак, не морамо их поставити тачно у центру оквира, ометајући кретање пчела. Траке можемо поставити у облику ћириличног слова „Л“ 5 до 7 цм од замишљеног центра оквира и наизменично. Траке пресавијемо и „обучемо“ их у оквир који садржи легло.
Такође, можемо их пресећи на пола и поставити две половине које висе помоћу чачкалице, уместо једне целе пресавијене. Разлика је у томе што, када су половине уравнотежене у простору између оквира, остављају бољи пролаз за пчеле и матицу. Такође, смањује се „удубљивање“ воска у оквирима. Иако се ефикасност не мења, пчелар сам одлучује која позиција му најбоље одговара.
Оксалне траке су погодне за широк распон температура од 15 до 35 степени Целзијуса. Пошто оксална киселина делује путем контакта, испод 15 степени долази до смањене активности пчела на оквирима, па је мањи контакт различитих пчела са тракама, што одлаже и евентуално смањује ефикасност третмана, уз могуће негативне последице неуспеха. На температурама изнад 35 степени долази до бржег ослобађања оксалне киселине из трака, што може имати негативне последице по здравље друштва. Укратко, треба избегавати коришћење зими на ниским температурама и током периода великих врућина.
Извор: https://www.agrotv.net/inovativna-metoda-u-borbi-protiv-varoe/
