Фарма „Нана Каас“ у првом тренутку осваја редом и уређеношћу. Све је ограђено, чисто и организовано до детаља. На први поглед види се да је реч о газдинству које се води с пажњом и љубављу, али и са јасном професионалном дисциплином. Главни домаћин, Даријо Лемић, млад је човек који својим радом и преданошћу доказује да савремена пољопривреда у комбинацији са традицијом може да буде и одржива и успешна.
На фарми је око 150 коза (женски, мушки, подмладак), а све делују здраво, неговано и задовољно. Козе се музу а затим време проводе на испаши, у природним условима, што осигурава квалитет млека и добробит животиња. Подмладак се пажљиво гаји – за сваку животињу зна се порекло и начин исхране, па није случајно што млеко има уједначен и препознатљив квалитет. „Наше козе су наше највеће богатство. Ако је њима добро, биће добро и свим нашим производима,“ истиче Лемић.
Фарма дневно преради око 130 литара млека, али не на исти начин свакога дана. „Није сваки дан иста производња. Један дан правимо сиреве, други дан сладолед, трећи дан јогурт или сурутку. Тако распоређујемо посао и одржавамо свежину,“ објашњава Даријо. Такав ритам омогућава да све што се произведе буде највишег квалитета, без залиха које би нарушиле свежину.
Сиреви су први производ „Нана Кааса“ и по њима су постали препознатљиви. Праве полутврде и тврде сиреве са зрењем, али и свеж сир који налази пут до купаца већ истог дана. Уз њих иду намази од свежег козијег млека, а јогурт са преливом од малине и боровнице један је од производа који осваја и оне који козије млеко иначе не конзумирају. Сурутка је посебна прича – пажљиво флаширана и препозната као здрав напитак, она показује да на овој фарми ништа не пропада и да се поштује принцип пуне искоришћености. Напротив, наш домаћин нам каже да је никад нема довољно колико се тражи. Али да би могли да гарантују за квалитет и буду сигурни у своје производе млеко прерађују искључиво од коза са сопствене фарме.
Прве козе на фарми „Нана Каас“ нису случајно одабране – Даријо Лемић их је увезао директно из Холандије, земље која важи за једног од европских лидера у сточарству. На тај начин постављен је темељ за квалитетно стадо, са добром генетиком и високим приносима млека. Данас су то здраве, живахне и мирне козе, навикнуте на пашњак и уређене услове. Подмладак који се узгаја на самој фарми наставља ту линију, па је производња стабилна, а квалитет млека уједначен и поуздан.
Прави искорак, међутим, догодио се када је почела производња ђелата односно сладоледа. Од три укуса у почетку, данас их има петнаестак: од класичних чоколаде, ваниле и лешника, преко воћних – јагоде, манга, ананаса и диње – до пистација и италијанске „џандује“. Новитет су и преливи који се комбинују уз укусе, по узору на италијанску праксу, али прилагођени нашем млеку. „За сладолед користимо искључиво јутарње млеко. Оно што измуземо ујутро, већ поподне иде у витрине,“ каже Лемић.
Производи са ове фарме најчешће завршавају у ресторанима, а све чешће иду у извоз – Србија и Хрватска већ су важна тржишта за њихов сир и сладолед. Да би све то било могуће, надлежне институције редовно их контролишу и издају потребне сертификате. Тиме се потврђује да сваки производ задовољава прописе и стандарде, што је кључ за продају у угоститељству и преко границе. Неки су већ добили халал сертификат док су други у процедури.
Посета „Нана Каасу“ оставља снажан утисак. Овде се не ради само о пољопривреди, већ о једном уређеном, модерном систему у коме се поштују правила и у којем је сваки члан породице укључен у посао. Козе које мирно пасу на ограђеном имању, сир који сазрева у складишту, боце сурутке спремне за пијацу и шарене витрине пуне седа ладол– све то сведочи о томе да је „Нана Каас“ више од фарме. То је пример како упорност и љубав према послу могу створити производе који не само да хране, већ и освајају укусима и квалитетом.
Шта све ради „Нана Каас“
• Сладолед од козијег млека – производња траје већ три сезоне. Почели су са три укуса, а данас их има око петнаест: чоколада, ванила, пистација, лешник, јагода, манго, ананас, диња… Уз то и неколико сорбеа (посни сладоледи на бази воде). Све по италијанској рецептури, прилагођено локалном млеку. Једна тура машине даје око 2–2,5 кг готовог ђелата.
• Сиреви и намази – полутврди и тврди сиреви са зрењем, свежи сиреви и намази од козијег млека. Ово је био први производ по којем су постали препознатљиви.
• Јогурт и сурутка – јогурт који се често служи уз прелив од дивље вишње, као и сурутка која је тражена због здравствених својстава. Све се ради од свежег млека, најчешће истог дана.
• Извоз – производи „Нана Кааса“ најчешће завршавају у ресторанима, али све више се пласирају и у иностранство. У Србију и Хрватску већ су извезене значајне количине ђелата и сирева.
• Породични посао – сви чланови породице су укључени, сваки у свом домену. Даријо Лемић наглашава да је управо заједнички рад основа опстанка и развоја овакве фарме
Горан Ђаковић
