Имао је прилику млади ветеринар Андреј Тренка (33) из Падеја, на северу Баната, да по завршетку студија остане у граду и буде асистент на факултету, боравио је при крају студија два лета у Америци, размишљао и о останку преко велике баре, али ипак се одлучио да се врати у своје село и ту развија пољопривредно газдинство и свије породично гнездо.
Андреј истиче да је у опредељењу да будућност изграђује у родном месту била подршка породице, такође и да је када млади хрле у градове, имао срећу да је његова животна сапутница дошла из града и да у свом дому имају двоје деце.
– Живот у селу је занимљив, некоме је то монотоно, али нама је добро, навикли смо . Имамо у селу основно што нам треба за живот. Близу су нам Ада, Кикинда и Сента, па када нам нешто затреба скокнемо до града и по обављеном послу враћамо се у нашу мирну сеоску оазу – истиче Андреј Тренка.
Он се уверио како се живи и у граду и у Америци, али да ге је некако срце вукло у родно село.
– Већ крајем студија уз подршку породице започели смо са куповином приплодних грла говеда расе шароле, па је сада у матично стаду четрдесетак грла, плус њихов подмладак чији број варира. Поред тога бавимо се и ратарством на 60 хектара, јер сточарство и ратарство морају заједно, руку под руку…
Тренка каже да говеда месне расе шароле нису одвише захтевна у систему производње крава-теле, јер нема муже, отворен је систем држања и нису захтевна, ни када је у питању исхрана, ни брига о њиховом здравственом стању.
– Од стране пољопривредних газдинстава заинтересованих да развијају товно говедарство велико је интересовање и потражња, како мушких тако и женских приплодних грала. Волео бих да проширим фарму и увећам број грла, али ме спутава проблем са пашњаком који је присутан у нашем селу. Сада не постоји могућност закупа пашњака и нема могућности да се ограђује, а додатни проблем што се не може наћи погодно особље за чување стоке на испаши. Највише због тога, тренутно су све краве и јунад на јаслама…
Илустрација: Из архиве Агробизнис магазина
У бављену узгојем говеда за Андреја у стручном и финансијском смислу, погодност је што се ослања на стечено знање тако да нема трошкова за услуге вештачког осемењавања и лечења стоке, али и околност што су говеда расе шароле издржљива и сва потичу са овог поднебља
– Пуно ми значи искуство које сам стицао из детињства, јер се породица бавила пољопривредом, увек смо држали и стоку са којом сам одрастао, па се све некако уклопило у једну целину, спојили смо све то у нашем газдинству, корисно и лепо – додаје Андреј Тренка. – Пуно нам значи подршка породица, јер су се отац и мајка бавили пољопривредом, а ми смо на неки начин све то сада подигли на виши ниво, а имамо и планове да даље развијамо газдинство. Пуно нам је до сада значила подршка коју смо остваривали на разним конкурсима из средстава намењених развоју аграра из буџета Републике Србије, такође и преко Фондације „Просперитати“ за коју средства обезбеђује Мађарска.
Газдинству Тренка су ветар у леђа дала подстицајна средства приликом куповине четрдесетак грла шаролеа и прикључне пољопривредне механизације, а управо улазе у програм ИПАРД за куповину новог трактора, што ће им како вели Андреј, бити мало већи изазов, али да ће гледати да испоштују све што се од њих као корисника захтева.
– Протеклих шест година смо углавном улагали у матични запат и механизацију, па и земљу куповали. Према могућностима издвајамо сваки динар, не идемо на летовање и зимовање, настављамо да се развијамо. Сада су нам говеда на две локације, па смо на погодном месту накрај села уз пашњак започели изградњу нове фарме, да би обезбедили боље услове. Раса шароле није захтевна, али ипак треба обезбедити пристојне услове када су телења у току и зимски период. Такође се надамо да ће се створити услови да се искористи велики потенцијал пашњака, како би се смањили трошкови производње.
На 60 хектара које обрађују, од којих је већи део закуп државне земље што је делом остварено и по праву пречег закупа због бављења сточарством, у сетвеној структури су углавном озиме житарице пшеница, јечам, овас, раж и и луцерка. Више од половине ратарских усева оде на исхрану стоке, али у газдинству Тренка намеравају да сетвену структуру мењају у корист повратартва и индустријског биља.
Аутор: Милорад Митровић
Извор: https://www.dnevnik.rs/biznis/poljoprivreda/srcu-draze-selo-od-grada-amerike-mladi-veterinar-andrej-trenka-razvija-gazdinstvo-padeju-foto-2025-12-21
