Скуп произвођача млека одржан је у атмосфери изражене забринутости и осећаја да се сектор поново опасно приближава ивици кризе. Фармери који живе од сваког литра произведеног млека дошли су са јасним порукама и конкретним страховима, свесни да је простор за импровизацију исцрпљен. Истовремено, држава је на скупу била представљена кроз директно присуство министра пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драгана Гламочића, што је само по себи послало поруку да се од проблема не бежи.
Већ на самом почетку организатори су нагласили да је реч о радном састанку, а не протесту, и да се неће дозволити претварање скупа у политичку бину. Истакнуто је да ће свако имати прилику да изнесе критике и предлоге, али уз поштовање домаћина и теме због које су се сви окупили.
У свом обраћању, министар Гламочић је говорио отворено о околностима у којима се српско млекарство данас налази. Подсетио је да проблеми са којима се суочавају произвођачи нису изоловани нити локални, већ део ширих европских и глобалних кретања. Према његовим речима, Србија је и даље земља која више извози него што увози пољопривредне производе, укључујући и млеко, али је структура тог извоза таква да количински плус не значи увек и финансијску добит, јер се увозе производи више додате вредности.
Министар је изнео податке о расту производње млека у односу на претходну годину, али и о озбиљном паду потрошње, који је, како је навео, достигао око 20 одсто. Посебно је указао на драматичан пад цена млека на европском тржишту, где се вишкови продају по изузетно ниским ценама, што директно угрожава конкурентност домаћих произвођача. Управо тај европски контекст, нагласио је Гламочић, често се занемарује у јавним расправама у Србији, иако без њега није могуће разумети притиске који се преливају и на домаће тржиште.
Говорећи о могућим решењима, министар је истакао да држава нема механизме да административно одређује цене, али да има обавезу да окупи све актере – млекаре, трговце и произвођаче – за истим столом. Најавио је састанке на нивоу Владе Србије, уз учешће више ресора, како би се разговарало о маржама, пласману и начинима да се ублажи удар који прети целом сектору. Посебно је нагласио да забране увоза, које се често представљају као једноставно решење, могу да произведу озбиљне последице по извоз и укупну привреду.
Током расправе, значајан број произвођача указао је и на проблеме у функционисању институција, пре свега Управе за ветерину. Представници удружења су јасно затражили промене у овој служби, наглашавајући да је неопходно постављање стручног и компетентног руководства које ће имати поверење терена. Према њиховим речима, без ефикасне ветеринарске контроле и јасних правила игре, домаћа производња остаје изложена нелојалној конкуренцији и злоупотребама, што директно погађа оне који раде по прописима.
Управо у том контексту, део произвођача упозорио је да се стрпљење на терену опасно троши. Истакнуто је да су многи фармери доведени у ситуацију у којој више немају простор за одлагање решења, те да би, уколико не дође до брзих и конкретних помака, могли да прибегну радикалним потезима. Као крајње упозорење, најављена је могућност просипања млека испред трговинских ланаца и маркета, како би се јавности показало у каквом се положају налазе они који производе храну.
Иако је већини присутних било јасно да такве акције не могу бити трајно решење, сама чињеница да се о њима говори сведочи о осећају очаја који постоји међу произвођачима. Управо ту линију су, међутим, покушали да пређу поједини учесници који су скуп искористили за личне и политичке обрачуне. Њихови иступи, обележени оштром реториком и директним нападима, у великој мери су одударали од теме и изазвали нелагоду код дела фармера који су дошли да разговарају о решењима, а не о политичким поенима.
Иако су ти говори представљани као „глас произвођача“, било је јасно да је реч о опозиционим актерима који већ дуже време сваку кризу у пољопривреди користе за политичку промоцију. Уместо разговора о хитним мерама, покушали су да скуп претворе у политичку позорницу, што је у једном тренутку довело и до реакције организатора.
Упркос томе, министар Гламочић је остао у сали и наставио да одговара на питања, враћајући разговор на суштину – како спречити просипање млека, како очувати производњу и како повећати конкурентност домаћих газдинстава у условима нестабилног тржишта. Јасно је поручио да ће они који желе да остану у производњи морати да улажу у продуктивност и квалитет, али и да држава има обавезу да обезбеди фер услове и функционалан систем.
Састанак је, упркос тензијама, показао да у Србији и даље постоји снажна група озбиљних произвођача који траже дијалог, а не сукоб. Истовремено, оголио је и покушаје да се реални проблеми пољопривреде злоупотребе за политичке обрачуне. Управо између те две линије – одговорности и популизма – одлучиваће се и судбина млекарског сектора у данима који долазе.
