Идворчанка Милена Вурдеља и њена породица у свом пољопривредном газдинству баве се ратарством и повртарством. Некада је на њиховим плодним идворским њивама било много више повртарских култура, од белог и црног лука, преко кромпира, парадајза и паприке, до бостана.
– Било нас је више, радили су и свекар и свекрва, а данас смо остали супруг и ја, па смо се одлучили за једну културу – бели лук. Кад је већ тако, пре неколико година сам решила да од белог лука извучем што је више могуће, да га на неки начин прерадим, да не остане само на чешњу, главици и венцу. Да од њега направим финални производ – почиње причу за портал zrenjaninski.com вредна и предузетна Идворчанка Милена Вурдеља.
Бели лук је укиселила, па почела да му додаје различите ароме, од мирођије до љуте паприке.
– Бели лук је и леп и користан, али га многи не конзумирају у свежем стању. Кад је укисељен, не само што се лакше једе, него може и да стоји – додаје Милена.
Илустрација: Милена Вурдеља прави туршију од белог лука која је здрава и може дуже да стоји
Почело је белим луком а онда се наставило.
– Једне године су нам јако родиле дуње. Муж не пече ракију па ми је пало на памет да направим слатко. Одлично је прошло. Имали смо и цвеклу у већим количинама. Приметила сам да цвекла не спада у омиљено поврће и зато сам покушала да и од ње скувам слатко. Моји купци су се одушевили и то је сада један од траженијих производа. Тако да мало експериментишем, мало користим традиционалне рецепте, али идеја је иста – а то је да оно што произведемо на њиви и башти финализујем и да заокружим производњу – истиче наша саговорница.
Иако је рођена у граду, живот на селу не би мењала ни за шта. А посебно живот у Идвору.
– Изгледа као да је село на крају света. Али, то је за нас цео свет. Никада не бих мењала садашњи живот. Жао ми је само што се села празне, а село може толико да пружи, плодну земљу и здраву животну средину. Потенцијали су велики али их слабо користимо. Муке пољопривредника су велике, многи одустају, млади једва чекају да побегну из села. Не знам зашто као друштво и као заједница не ценимо више домаћи производ, зашто не подржавамо локалне произвођаче. Уместо да купујемо оно што је синоћ убрано, ми купујемо нешто што не знамо ни где је сејано ни где је брано ни како је до нас стигло – поручује Милена Вурдеља.
Извор: https://zrenjaninski.com/poljoprivreda/beli-luk-sa-ljutom-paprikom-slatko-od-cvekle-milena-svojim-proizvodima-odusevila-kupce/
ФОТО: Pixabay
