У свом воћњаку који се налази у центру Орловата, Бранкица и Александар Исаков су планирали да производе воће за потребе свог домаћинства, да вишак продају на пијаци као свеже воће, а остатке суше.
– Никада нисмо замишљали да ће прерада воћа постати озбиљан посао за нас и да ће нам џемови и слаткиши променити животе – каже Бранкица Исаков за портал zrenjaninski.com.
У свом воћњаку су имали скоро сваку врсту воћа, па када су га понели на пијацу, купци су почели да питају да ли од њега праве џем.
– Помислила сам – зашто да не пробам. Имам одличне рецепте од баке и мајке, волим да радим у кухињи, да експериментишем, вреди покушати – наставља Бранкица.
И тако су почели да се праве џемови и пекмези по којима су Исакови сада познати. Регистровали су своје пољопривредно газдинство и почели са послом.
– Почела сам са џемом од јагода, па редом, како је који плод сазрео. У воћњаку имамо јагоде, две сорте малина, купине, шест сорти трешања, не знам колико сорти вишње, девет сорти шљива, три сорте кајсија, нектарине, брескве, дуње… Тако смо направили план садње, да када једна сорта оде, уђе друга – каже наш саговорник.
Илустрација: Џем прави од својих, домаћих јагода
Посао је кренуо одлично, а купци су већ у марту питали за џемове и наручивали, тако да није било потребе за бригом о продаји.
– И тако, мало по мало, воћњак је постао наш озбиљан посао. Ја сам та која је највише укључена, али ми много помажу муж, моја старија ћерка од 17 година, и свекар и свекрва. Помагала ми је и мајка, која је преминула пре годину и по дана – каже Бранкица.
У међувремену, Бранкица је савладавала једну вештину истовремено, проширивала своје знање и проширивала асортиман производа.
– Један од највећих проблема био је проналажење мајстора за сечење воћа. Зато сам одлучила да научим како се то ради и сада сама сечем воће. Камуфлирам се док сечем да ме Орловчани не би препознали, мисле да сам мушкарац – каже наша саговорница са осмехом.
Бранкица је просветна радница, али озбиљно размишља шта ће јој бити будући посао.
– Воћњак је озбиљан посао, увек има шта да се ради. Сада следи прерада. Имамо пуно посла, а биће га тек када остваримо оно што смо планирали. Ове године смо купили још једну башту у комшилуку и у њој посадили шумске јагоде. Посла има од фебруара до краја новембра, децембар и јануар остављам за одмор. Одлучила сам, за почетак, да дам отказ у школи где сам имала 20 одсто квоте, а за остало – видећемо – истиче Бранкица.
Илустрација: Бранкица воли да кува и експериментише у кухињи, па су тако настале разне врсте џемова и мармелада
Додаје да заспи ноћу, а ујутру се буди са новим идејама и рецептима.
– Најновије што сам направила је китникез. Муштерије су ме питале да ли га правим, па сам одлучила да пробам. Дала сам китникезу свој печат, па сам га направила са лешницима. Нашим муштеријама се толико допао да смо морали да купимо дуње како бисмо имали довољно за све поруџбине. Увек има простора за иновације и напредак. Поготово што је рад у воћњаку и у кухињи за мене права антистрес терапија. Уживам у томе изузетно и наши купци то препознају – закључује Бранкица Исаков.
Извор: https://zrenjaninski.com/poljoprivreda/prica-brankice-isakov-kako-su-dzemovi-i-pekmezi-iz-orlovata-postali-prepoznatljiv-brend/
ФОТО: Pixabay