На пољима Калифорније, у близини места Вудланд, више није потребан тракториста који у зноју лица управља својом машином. Уместо тога, јарко наранџасти трактор лагано зуји, креће се уредним редовима усева и прецизно прска земљу без човека за воланом. Уместо руку, ту су сензори, софтвер и вештачка интелигенција. Добро дошли у будућност пољопривреде.
Та будућност је у потпуности приказана на сајму FIRA USA 2025 у Калифорнији – највећем догађају посвећеном роботизацији у пољопривреди. Посетиоци су могли да виде све од аутономних трактора и прецизних дронова до интелигентних алата који сами анализирају земљиште и усеве.
Једна од звезда сајма била је сарадња јапанског гиганта Кубота и стартапа Агтономи из Силицијумске долине.
„Демонстрирали смо више Кубота трактора који раде потпуно самостално, захваљујући интегрисаној Агтономи технологији,“ објаснио је Тим Бучер, извршни директор и суоснивач компаније Агтономи.
Он наглашава да нови систем омогућава једној особи да истовремено надгледа читаву флоту трактора.
„Практично клонирате себе и један радник управља више машина које обављају посао у исто време,“ додаје Бучер.
Илустрација: Да ли стари трактори одлазе у пензију, а на њивама ћемо виђати роботе?
Ова револуционарна идеја није настала из луксуза, већ из нужде. Савремена пољопривреда суочава се са растућим трошковима, нестабилним тржиштима и хроничним недостатком радне снаге.
„Произвођачи никада нису били под већим притиском него данас. Од цене рада до трговинских ратова све то тера фармере да траже нове начине да повећају ефикасност. Једини излаз је иновација – истиче Бучер.
Кризу радне снаге најбоље осећа управо Јапан, матична земља Куботе.
„Просечан пољопривредник код нас има 69 година. Сваке године губимо велики број радника, а млади се све ређе одлучују за овај посао – каже Коџи Хасегава, генерални директор Куботиног Центра за иновације.
Слична слика види се и у другим деловима света. У Европској унији, просечна старост пољопривредника је 57 година, а мање од 12 одсто њих млађе је од 40. Управо зато, многи стручњаци верују да је аутоматизација једини начин да пољопривреда преживи и постане привлачна новим генерацијама.
Волт Дафлок, потпредседник за иновације у Удружењу западних узгајивача, наглашава да је суштина проблема економска.
„Суочавамо се са недостатком домаће радне снаге и растом цена рада, како у земљи тако и у иностранству. Избор је једноставан — или ћемо пољопривреду преселити тамо где је радна снага јефтинија, или ћемо је аутоматизовати роботима – нагласио је он.
Дафлок, међутим, у овим роботима види и нешто више од економске нужности, он у њима препознаје прилику да се пољопривреда поново представи као узбудљива, савремена и привлачна младима.
„Роботи имају магију која привлачи децу. Ако их заинтересујемо за технологију, можда ћемо их поново довести на фарме – каже он уз осмех.
Тако пољопривреда, некада симбол тешког ручног рада, сада постаје арена за високотехнолошке иновације. Уместо блатњавих чизама и сунцем опаљених лица, у првим редовима стоје инжењери, програмери и визионари који „орају“ нове путеве дигиталним плуговима. И можда је баш у томе права слика будућности – она у којој човек и машина не замењују једно друго, већ заједно сеју ново доба пољопривреде, пише Euronews.
Приредила: Драгана Петровић