Усвајањем новог Закона о органској производњи, Србија уводи регистар органских произвођача и пооштрава систем контроле како би пратила стање у сектору у реалном времену и ускладила се са прописима Европске уније. Нови модел надзора, заједнички каталог неправилности и хармонизација правила групне производње требало би да спрече злоупотребе и олакшају извоз домаћих производа на страна тржишта.
Како за Euronews Serbia објашњава Јелена Милић из Министарства пољопривреде, циљ је повећање транспарентности, подстицање произвођача и омогућавање бржег раста органске производње у Србији.
„Регистар нам даје оно што раније нисмо имали – актуелне, ажуриране податке о сектору, уместо да касне годину дана . Ово је кључно и за планирање субвенција и за организацију контрола“, објашњава Милић.
Једна од најважнијих новина је јачање система контроле. До сада су контролу и сертификацију спроводила овлашћена контролна тела, а Министарство је имало приступ подацима тек након краја године. Сада ће контроле бити чешће, а уводи се и надзор над самим контролорима.
„ Ако смо ми ти који овлашћују контролна тела, онда морамо и да надгледамо њихов рад – и контроле и сертификације . То је једини начин да систем буде поуздан и једнак за све произвођаче“, каже Милић.
Илустрација: Циљ је повећање транспарентности, подстицање произвођача и омогућавање бржег раста органске производње у Србији
Од посебног значаја је увођење заједничког каталога неправилности који ће се примењивати на свих девет овлашћених инспекцијских организација. До сада су се казне разликовале у зависности од инспектора, што је довело до неједнаког третмана произвођача.
„ Сада ће се иста санкција примењивати за исту неправилност без обзира на то ко врши инспекцију . Ово уводи правичност и јасноћу у систем“, наглашава она.
Усклађивање са прописима ЕУ за извоз
Већина домаће органске производње иде у иностранство, пре свега у Немачку, али и на тржишта САД и Канаде. Стога је за произвођаче кључно да национални прописи буду у потпуности усклађени са европским, посебно када је у питању модел групне производње.
„Европска унија је променила правила за организовање групне производње. Да нисмо ускладили наш систем, наши извозници би се нашли у незгодној позицији – морали би да бирају између поштовања домаћих или европских прописа. То нисмо смели да дозволимо “, истиче Милић.
Она такође додаје да Србија нема строжа правила од ЕУ у контроли органске хране.
„ Прописи су исти, само је организација другачија. Наш задатак је да им омогућимо да несметан улазак на страна тржишта“, рекла је она.
Илустрација: Србија има велики потенцијал за развој прганске производње и прераде
Да би се произвођач сматрао органским, дужан је да закључи уговор са једним од овлашћених контролних тела и да се у потпуности придржава свих прописа органске производње . Након тога следи период конверзије – прелазна фаза током које се земљиште и производња усклађују са стандардима.
„Купац увек има право да тражи сертификат, посебно на пијаци. Ако је производ заиста органски, произвођач то мора да докаже. А у продавницама потрошач треба само да потражи наш национални знак – округли знак на амбалажи“, објашњава она.
Велики потенцијал, али и велика доза опреза међу произвођачима
Иако је органска производња у Србији формално заступљена на око једном проценту укупног пољопривредног земљишта, стручњаци сматрају да је потенцијал много већи.
Милић ради у овом сектору већ 25 година и сматра да највећа препрека више није финансијска, већ психолошка.
„ Не спутавају их субвенције, већ страх. Органска производња има много правила и ограничења, а људи често мисле да је превише компликована. Зато је образовање кључно ако желимо да ова производња постане широко распрострањена “, каже она.
Министарство, каже Милић, годинама обилази општине и локалне заједнице како би приближило процедуру произвођачима и помогло онима који желе да уђу у процес.
„ Општине најбоље познају своје услове и људе. Ако се активније укључе и организују едукацију, увек ћемо долазити. Где постоји интересовање и природни услови, органска производња може само да расте“, каже Милић.
Извор: https://www.euronews.rs/biznis/biznis-vesti/200609/novi-zakon-o-organskoj-proizvodnji-u-srbiji/vest
