Колико пута сте чули да је просечна старост српског пољопривредника преко 60 година. Међутим, није Србија једина која има овај проблем. Чак и много богатије земље западне Европе имају проблем зато што већина младих бежи са њива, па су забринути за будућност производње хране.
Европска комисија је прошлог месеца изнела амбициозан план који би могао да промени изглед европских села у деценијама које долазе. Реч је о стратегији која има за циљ да подмлади пољопривредни сектор, област у којој данас доминирају пољопривредници у позним педесетим, док је младих све мање.
Међу онима који се надају да ће бити део те „генерацијске обнове“ је и 23-годишњи Белгијанац Матео Годфрио. Он одраста на породичној, мешовитој фарми у месту Дион-ле-Мон, недалеко од Брисела, на којој има око 40 млечних крава, а у бригу је укључена цела породица.
„То нам је у крви“, искрено каже Матео, који машта о дану када ће званично преузети управљање породичним имањем. До тада, планира да проведе две године као „помоћник“ како би научио посао и стекао додатне вештине, али и услов за добијање финансијске подршке неопходне за покретање самосталног пословања.
Ипак, изазови су огромни. „
Када имате 23 године и желите да преузмете фарму, не мислим да ће банка пристати да вам да кредит од милион до 1,5 милиона евра, ако не и више, што само по себи није баш профитабилно“, каже Матео за Euronews.
Илустрација: Матео из Белгије уклјучен је у породичну производњу млека
Осим скупе механизације и недостатка капитала, млади се сусрећу и са једним од горућих проблема модерне пољопривреде- високом ценом земљишта.
„Говоримо о хектару од 100.000 евра за производњу житарица од 150 евра по тони, а ја производим само 10 тона годишње на једном хектару. То је изазовно када имамо тракторе и све остало за плаћање“, истиче он.
У Европској унији данас само 12% пољопривредника има мање од 40 година. Просек је — 57. Комисија упозорава да је оваква старосна структура директан ризик за будућу безбедност хране, али и за опстанак породичних газдинстава.
Због тога је 21. октобра представљена нова стратегија која би требало да запечати смену генерација у пољопривреди. Циљ је невероватно амбициозан – удвостручити број младих фармера до 2040. године и достићи цифру где ће они чинити 24% укупног пољопривредног сектора.
Једна од кључних мера је „почетни пакет“ до 300.000 евра за оне који започињу посао. Поред тога, од земаља чланица се тражи да најмање 6% пољопривредних средстава усмере ка младима.
Нове мере укључују и отварање Еразмус програма за младе агропредузетнике, оснивање Европске опсерваторије за земљиште ради боље доступности пољопривредних површина и сузбијање шпекулација, као и увођење специјализованих „служби за помоћ пољопривредницима“ — тимова који би привремено преузимали обавезе фармера током болести или одсуства. Иста служба већ функционише у Белгији, што Матео поздравља.
Илустрација: Матеова породица се бави и прерадом млека од кога припремају јогурт и сладолед
ЕУ такође охрабрује диверзификацију било кроз агротуризам, било кроз прераду производа на самој фарми или производњу биоенергије.
Матеова породица већ користи потенцијал прераде, па од свог млека праве јогурт и сладолед.
„Прерада на фарми је добра. Али то је и даље додатни посао када су дани већ заузети“, признаје он.
С друге стране, биоенергија га не привлачи.
„Еколошки гледано, не видим сврху тога када бих могао да ставим житарице или неки други производ који је намењен за људску исхрану“, каже он.
Ипак, када га питате шта је најважније, Матео даје једноставан одговор.
„Враћамо се на исту ствар – цене. Дебата ће се завршити. Када будемо добро плаћени за свој посао то ће мотивисати људе. То је зато што смо увек у томе и што смо страствени. Али продајете млеко по 40 центи, а производња вас кошта 50 центи рачуница је јасна и не мотивише никог да тако ради“ , каже он.
Некада се, додаје, више зарађивало и мање трошило:
„Од мог деде, преко мог оца, па све до мене, плаћамо млеко скоро исто. А цене трактора су се учетворостручиле,“ нагласио је он.
Матео верује да и потрошачи могу да помогну куповином млека и млечних производа од локалних произвођача.
„Ако једемо белгијско, фаворизоваћемо белгијске производе, белгијски производи ће бити боље плаћени… то ће се опоравити и нормално би требало да буде мало боље“, поручује он, а пише Euronwes.
Извор: https://www.euronews.com/2025/11/11/european-commission-comes-up-with-plan-to-get-more-young-people-into-farming