У времену када млади све чешће одлазе из села у градове или иностранство, из засеока Лелићи у селу Каран код Ужица стиже потпуно другачија прича.
Двадесетједногодишњи Вељко Гајић одлучио је да остане на породичном имању, настави посао својих предака и управо ту заснује породицу.
У домаћинству Гајића данас под једним кровом живе чак четири генерације, а сви заједно баве се пољопривредом и сточарством. На више од 30 хектара земље узгајају воће, поврће и ратарске културе, док у шталама имају више од 50 грла стоке.
– Одрастао сам овде и једноставно ме вукло да останем. Нисам могао да дозволим да имање почне да зараста. Код нас нема поделе послова, сви помажемо једни другима и тако функционишемо – каже за РИНУ млади домаћин Вељко Гајић.
Илустрација: На више од 30 хектара земље узгајају воће, поврће и ратарске културе, док у шталама имају више од 50 грла стоке
Вељко је на селу засновао и породицу, а његова супруга Тијана каже да јој мир који село пружа много више прија од градске гужве.
-Свако бира шта воли. Ја сам изабрала ово и лепо ми је овде. Више волим мир на селу него гужву у граду- каже Тијана.
Вељков отац Милош Гајић истиче да су управо слога и заједништво кључ опстанка њихове породице и успешног газдинства.
-Ми смо сложни, прво мајка, па супруга, син Вељко са својом породицом. Имамо и двоје унучића. Слога и рад побеђују. Бавимо се сточарством, воћарством и ратарством и од тога живимо- каже Милош.
Илустрација: На газдинству тренутно имају 23 краве у систему муже
На газдинству тренутно имају 23 краве у систему муже, док укупан број грла прелази 50 заједно са јунадима и биковима. Посао је последњих година знатно олакшан захваљујући механизацији коју су набавили уз помоћ субвенција.
-Сваке године набавимо по неку машину да олакшамо посао. Ове године узели смо грајфер за стајњак, прошле године круњач за кукуруз. Доста тога данас радимо машински- додаје Милош.
Домаћинство Гајића обишао је и градски већник Миодраг Петковић који је истакао да су управо овакве породице пример како село може да опстане када постоје рад, воља и подршка.
Гајићи користе субвенције из године у годину и види се да напредују. Посебно радује чињеница да је млад човек одлучио да остане на селу и ту гради будућност, рекао је Петковић.
Прича породице Гајић из Карана показује да живот на селу и даље има перспективу, посебно када иза свега стоје заједништво, рад и жеља да се породична традиција сачува.
Извор: https://www.dnevnik.rs/biznis/poljoprivreda/svake-godine-uzmemo-po-neku-masinu-da-sebi-olaksamo-veljko-21-je-sa-suprugom-tijanom-ostao-na-dedovini-na-vise-od-30-hektara-uzgajaju-voce-povrce-ratarske-kulture-pune-stale-2026-05-11
