Александар Уметић, апсолвент агроекономије на Пољопривредном факултету у Новом Саду, преузео је кормило породичног газдинства, доказујући да се уз рад, струку и подршку родитеља може опстати и у најизазовнијим временима.
Иако се овим послом бави од малих ногу, последњих шест година се осамостаљује у вођењу газдинства. Као апсолвент агроекономије, он данас представља спој практичног искуства и савремене теорије, али истиче да су му родитељи, који су читав живот провели у сточарству и ратарству, и даље незаменљива подршка.
– Читава породица је генерацијама у пољопривреди. Родитељи ми помажу свакодневно, а ја сам тај који полако преузима посао на себе. Циљ ми је да очувам оно што су они стварали, али да то унапредим знањем које стичем на факултету – започиње причу Александар.
Оно што Александра издваја је његова амбиција да теорију спроведе у дело. Поред рада на њиви и у штали, он тренутно обавља праксу у агросектору НЛБ банке, где учи како функционише финансијска страна пољопривреде.
– Моја визија је модерна пољопривреда, односно увођење прецизне технологије, савремених објеката и нове механизације. Пољопривредник не тражи милионе, већ константну зараду како би могао да планира улагања. Ја желим да останем овде, да се усавршавам – закључује Уметић.
Илустрација: Породица Уметић сеће пшеницу, јечам, кукуруз и сунцокрет како би имали своју храну за стоку
Уметићи обрађују близу 60 хектара земље. На пољима сеју жито, јечам, тритикал, кукуруз и сунцокрет. Специфичност њиховог домаћинства је у томе што чак 90 одсто произведених житарица не иде на берзу, већ директно у исхрану сопствене стоке.
– Ове године кукуруз је озбиљно подбацио због суше. Приноси су били од 2,5 до 4 тоне по јутру, што је далеко испод онога што су моји родитељи некада остваривали, када је просек био и до 8 тона. Високе температуре спречавају наливање клипа, па чак ни најбољи хибриди отпорни на сушу не могу да победе природу. Зато је важно имати сточарство, да се тај губитак донекле компензује – објашњава млади агроекономиста.
Уметић води комплексну производњу, која укључује четири линије: млекарску производњу, тов јунади, крмаче и тов свиња. Тренутно имају око 15 крава, тридесетак јунади, 25 крмача и фарму која годишње испоручи око 350 товљеника.
Илустрација: Уместо продаје сировог млека по нестабилним ценама Александар се ослонио на прераду
Док цене инпута расту, а продајне цене меса и житарица осцилирају (попут цене товљеника која је са прошлогодишњих 270 пала на 170 динара), Александар не одустаје.
– Теле кошта 1.200 до 1.300 евра. Бикови су око 3,8 до 4 евра по килограму. Људи рачунају: бик од 600 килограма па пута 4 евра и мисле како ми добро зарађујемо. Не рачунају да теле кошта око 1.300 евра, да је цена хране скочила, да теле треба хранити до 12 месеци…- појашњава наш саговорник.
Млеко се не продаје већ прерађује
Уместо продаје сировог млека по нестабилним ценама, Александар се ослонио на прераду.
– Млеко не продајемо годинама. Наш вишак иде у производњу домаћег сир,а који купци већ добро познају и сами долазе по њега. То је једини начин да се задржи вредност онога што произведете. Један део одлази на исхрану телади – каже Александар.
Аутор: Слађана Аничић Илић
Извор: https://www.dnevnik.rs/biznis/poljoprivreda/aleksandar-ume-tic-spa-ja-tra-di-ci-ju-mo-der-nu-agro-e-ko-no-mi-ju-vi-zi-ja-bu-duc-no-sti-srp-ske-po-ljo-pri-vre-de-na-ga-zdin-stvu-la-car-ku-2025-12-29