На први поглед делује сасвим обично – бела, компактна главица карфиола без посебног мириса. Ипак, ово поврће је једно од најздравијих намирница која се у људској исхрани користи већ хиљадама година. Верује се да води порекло са простора данашње Сирије и Кипра, гајио се још у анатичко доба, а једна је од ретких биљака где се у исхрани користи цвет.
Карфиол (лат. Brassica oleracea var. botrytis) припада великој породици купусњача, заједно са купусом, броколијем и кељом. Сви они потичу од дивљег купуса. Данашњи карфиол је резултат селекције. Верује се да је традиционални бели карфиол настао тако што су повртари везивали листове преко главице, штитећи је од сунца. Без светлости, карфиол не развија пигменте, па остаје бео и нежног укуса. Додуше, данас постоје и модере верзије – љубичасти карфиол (богат антоцијанима), зелени карфиол (романеско) и наранџасти (са више бета-каротена) који су резултат модерне селекције, али је основа иста кад је у питању укус. Кафриол је у Европу стигао у 15. и 16. веку захваљујући трговцима. Врло брзо је постао омиљена намирница краљева на франсцуском двору и симбол префињене кухиње.
Карфиол је захтевна, али захвална култура. У Србији се најчешће гаји из расада, а најбоље резултате даје јесења производња.
Илустрација: Карфиол има мало калорија, али је богат витаминима и минералима
Највише му пријају умерене температуре (15–20 °C) плодна, дубока и растресита земљишта неутрална до благо алкална. Не подноси сушу, али ни задржавање воде. Због плитког корена, потребно му је редовно и равномерно заливање, нарочито у периоду формирања главице. Међутим, треба водити рачуна да не претерате са заливањем како не би дошло до труљења корена. У летњим условима у Србији када су лета све топлија и сушна то значи од 20 до 30 литара воде по квадрату недељно, а у време великих врућина и више. Код нас се најчешће расађује у крајем марта и у априлу кад прођу пролећни мразеви, док за бербу стиже у јуну. Додуше, због развоја пластеничке производње кафриол је данас могуће купити и током зиме. Одличан је за спремање чорби, потажа, варива, за поховање…
Карфиол је нискокалоричан, а нутритивно изузетно богат. У 100 грама има свега око 25 калорија, али зато обилује витамином Ц који је неопходан за имунитет, као и витамином К који је важан за здравље костију и правилно згрушавање крви. Има витаминима из Б групе (посебно фолата – B9) који позитивно утичу на нервни систем и стварање крвних ћелија. Карфиол има бројне минерале као што су магнезијум, фосфор, а посебно је богат влакнима који су важни за правилно функционисање органа за варење и доприносе осећају ситости. Посебну вредност дају му једињења глукозинолати, изотиоцијанати и сулфорафан, који учествују у заштити ћелија и смањењу упалних процеса у организму.
Због тога се карфиол често препоручујеу исхрани за следећа стања:
- јачање имунитета
- код проблема са варењем зато што се лако вари посебно кад је куван
- за здравље срца и крвних судова
- при регулисању телесне тежине
- као део превентивне, здраве исхране
Илустрација: Кад се карфиол стави у туршију добија пробиотска својства која утичу на цревну флору
Ако сте помислили да карфиол не може бити здравији, преварили сте се. Традиционално ово поврће се у Србији ставља у туршију што додатно појачава његове здравствене бенефите. Наиме, током ферментације, његов нутритивни профил се мења, па карфиол из туршије „покупи“ корисне млечно-киселинске бактерије и кроз ферментацију добија пробиотска својства која директно утичу на цревну микрофлору, боље се апсорбују калцијум, магнезијум и гвожђа, лакше се вари и мање надима. Карфиол из туршије остаје нискокалоричан, а због киселог укуса често се једе у мањим количинама.
Иако је карфиол из туршије изузетно здрав опрез се препоручује особама са повишеним крвним притиском (због соли) онима који пате од гастритиса и чира, као и код особа са осетљивим цревима или желуцем. Једноставно речено карфиол из туршије није „мање здрав“ од свежег он само другачије утиче на наш организам. Има нешто мање витамина Ц који се гиби током ферментације, али зато има бројне друге погодности. У традиционалној српској исхрани карфиол из туршије има своје заслужено место, нарочито током зиме када је јачи имунитет и потребан.
Извор: Агробизнис магазин
ФОТО: Pixabay
