Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде донело је Правилник којим се утврђује Програм мониторинга безбедности хране животињског порекла за 2026. годину. Овај документ представља један од механизама контроле квалитета и здравствене исправности намирница које се свакодневно налазе на трпезама потрошача у Србији.
Посебна пажња у новом документу посвећена је дефинисању контаминената, односно хемијских супстанци које нису намерно додате храни, али могу доспети у производе током различитих фаза производње, паковања, транспорта или складиштења, као и из животне средине.
Такође, у правилнику је објашњен и појам микробиолошког критеријума, који служи као основ за процену прихватљивости производа или производних партија на основу присуства или одсуства микроорганизама, као и количине њихових токсина.
Програм мониторинга обухвата храну животињског порекла произведену на територији Републике Србије и спроводи се у објектима за производњу, складиштење, дистрибуцију и продају на мало ових производа. Истовремено, правилник предвиђа и изузетке, па мониторинг обухвата и одређене врсте увезене хране животињског порекла.
Илустрација: Мониторинг обухвата и одређене врсте увезене хране животињског порекла
На тој листи налазе се механички сепарисано месо, млеко у праху и сурутка у праху, течни производи од јаја, риба, прерађени производи рибарства, као и желатин и колаген. На овај начин систем контроле проширује се и на осетљиве категорије производа који имају значајно учешће у увозу и потрошњи.
Израда Програма мониторинга заснива се на анализи постојећег стања у систему безбедности хране животињског порекла, укључујући податке о небезбедној храни на домаћем тржишту, у региону и из увоза. У обзир се узимају и подаци о обиму производње и потрошње, као и резултати раније утврђених неусаглашености током службених контрола. Значајан извор информација представља и Систем брзог обавештавања и узбуњивања за безбедност хране и хране за животиње (RASFF), који омогућава благовремено реаговање на потенцијалне ризике.
Сам програм има више конкретних циљева. Он омогућава утврђивање нивоа контаминената и праћење трендова појаве микроорганизама и других штетних материја у храни животињског порекла.
Програм служи и за проверу важећих стандарда и максимално дозвољених количина резидуа хемијских супстанци у различитим врстама намирница.
За финансирање програма обезбеђена средства у буџету
Садржај Програма мониторинга обухвата и финансијски оквир неопходан за његово спровођење, као и мере које се предузимају у случају утврђеног присуства микробиолошких, хемијских или биолошких контаминената. За финансирање програма обезбеђена су средства кроз Закон о буџету Републике Србије за 2026. годину. Новац је планиран у оквиру буџетске линије Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, тачније у делу који се односи на рад Управе за ветерину и спровођење програма безбедности хране.
Укупно је на економској класификацији субвенција јавним нефинансијским предузећима и организацијама опредељено 250 милиона динара. Из овог износа, за директно спровођење Програма мониторинга безбедности хране животињског порекла издвојено је 70 милиона динара. Ова средства намењена су активностима узорковања, контроле и анализе хране, као и осталим пословима неопходним за праћење усклађености са прописаним стандардима.
Поред тога, значајан део финансирања обезбеђен је и преко Дирекције за националне лабораторије, у чијем буџету је за 2026. годину, у оквиру програма развоја лабораторијске дијагностике и контроле, планирано 116 милиона динара за набавку материјала.
Програм детаљно прописује и мере које се примењују у случају да се у храни утврди присуство микробиолошких, хемијских или биолошких контаминената, односно када резултати испитивања покажу одступања од дозвољених вредности. У таквим ситуацијама надлежни орган предузима активности чији је циљ отклањање утврђене неусаглашености и заштита потрошача. При томе се узима у обзир тежина утврђеног пропуста, као и ранија историја истог субјекта у пословању храном.
Илустрација: Програм детаљно прописује и мере које се примењују у случају да се у храни утврди присуство микробиолошких, хемијских или биолошких контаминената
Мере могу да обухвате хитне кораке ради обезбеђивања безбедности хране, укључујући и додатно узимање службених узорака. Уколико је потребно, надлежни орган може забранити стављање спорне хране у промет, као и одобрити њену употребу у друге сврхе, различите од првобитне намене.
У тежим случајевима, прописане су и мере којима се привремено или трајно забрањује рад целог објекта за производњу хране или његовог дела. Поред ових корака, могу се предузети и друге одговарајуће мере у складу са проценом ризика.
Када је реч о организацији спровођења програма, централну улогу има надлежни орган који активности мониторинга реализује преко ветеринарских инспектора. Они су задужени за службене контроле на терену, узорковање и надзор над применом прописаних мера.
Лабораторијска испитивања, као кључни сегмент програма, спроводе лабораторије које су овлашћене за службене контроле у складу са прописима из области ветеринарства, као и оне које су изабране путем јавног конкурса у складу са законом о безбедности хране.
Извор: https://biznis.rs/biznis/agrobiznis/drzava-pojacava-kontrolu-kvaliteta-hrane-za-sprovodjenje-novih-mera-70-miliona-dinara/