U uzgojnom periodu, zemljište se u zasadima višnje može održavati u vidu jalovog ugara, što se preporučuje u aridnim područjima, odnosno u uslovima bez primene navodnjavanja.
Obrada zemljišta u međurednom prostoru sastoji se od osnovne obrade (izvodi se
u jesen), i većeg broja plitkih površinskih obrada (izvode se u toku vegetacije).Osnovna obrada zemljišta (jesenje oranje) se izvodi na dubinu 10−15 cm, nakonrasturanja stajnjaka ili mineralnih đubriva. Obrada se izvodi na nešto veću dubinu ukoliko je zasad višnje podignut na sejancima divlje trešnje i magrive,odnosno na manju ukoliko je u pitanju Oblačinska višnja (na sopstvenom korenu).Obrada se izvodi raonim (jednobrazdni ili dvobrazdni) ili čizel plugovima.Površinska obrada zemljišta se izvodi na dubinu 5−10 cm, više puta (obično4−6) tokom vegetacije. Cilj ove obrade je uništavanje korova, kao i razbijanje pokorice posle kiše. Izvodi se pomoću kultivatora, rotofreza, tanjirača.
U uzgojnom periodu, zemljište se u zasadima višnje može održavati u vidu jalovog ugara, što se preporučuje u aridnim područjima, odnosno u uslovima bez primene navodnjavanja.
Obrada zemljišta u međurednom prostoru sastoji se od osnovne obrade (izvodi se
u jesen), i većeg broja plitkih površinskih obrada (izvode se u toku vegetacije).Osnovna obrada zemljišta (jesenje oranje) se izvodi na dubinu 10−15 cm, nakonrasturanja stajnjaka ili mineralnih đubriva. Obrada se izvodi na nešto veću dubinu ukoliko je zasad višnje podignut na sejancima divlje trešnje i magrive,odnosno na manju ukoliko je u pitanju Oblačinska višnja (na sopstvenom korenu).Obrada se izvodi raonim (jednobrazdni ili dvobrazdni) ili čizel plugovima.Površinska obrada zemljišta se izvodi na dubinu 5−10 cm, više puta (obično4−6) tokom vegetacije. Cilj ove obrade je uništavanje korova, kao i razbijanje pokorice posle kiše. Izvodi se pomoću kultivatora, rotofreza, tanjirača.
ISHRANA
U savremenim zasadima višnje najbolje je kombinovati različite metode za utvrđivanje potreba za hranivima.
Od organskih đubriva, preporučuje se korišćenje 20−30 t/ha stajnjaka, koji se rastura u jesen, pre osnovne obrade zemljišta, kako bi se uneo na veću dubinu. S obzirom na produženo dejstvo stajnjaka, preporučuje se njegovo unošenje u zemljište svake treće godine.
Fosforna i kalijumova đubriva se rasturaju svake godine u jesen pre osnovneo brade zemljišta, a obradom unose na veću dubinu, što se preporučuje zbog slabe pokretljivosti ovih elemenata u zemljištu. Za ovu namenu se mogu koristiti NPKđubriva koja ne sadrže azot (npr. 0:10:30, 0:15:30), ili đubriva sa nižimsadržajem azota (npr. 8:16:24).
Azotna đubriva se zbog lake pokretljivosti azota u zemljištu dodaju tokom vegetacije, u dva navrata – u fazi kretanja vegetacije, i neposredno pred cvetanje.Od azotnih đubriva se najčešće koristi KAN (27% azota).KAN se koristi na kiselim zemljištima, dok se na alkalnim zemljištimakoristi urea (46% azota), a na izrazito alkalnim amonijum-sulfat (21% azota).
Azotna đubriva u nitratnom obliku se rasturaju po površini obično pred kišu,bez unošenja u zemljište, dok se đubriva u amonijačnom obliku unose u zemljišteobradom, zbog mogućih gubitaka amonijaka isparavanjem.
U zasadima višnje u kojima je postavljen sistem za navodnjavanje „kap po kap”,može se obavljati i zalivanje vodom u kojoj su rastvorena đubriva (fertigacija).Obično se jedan deo azotnog đubriva dodaje rasturanjem KAN-a, a preostala količina potrebnog azota fertigacijom. Poželjno je da ova đubriva pored azota usastavu imaju i fosfor (koji je značajan naročito u periodu cvetanja, jer dovodido povećanja prinosa i kvaliteta plodova) i kalijum (sprečava se deficit ovogelementa, naročito na peskovitim zemljištima i kod slabo bujnih podloga).Ovakav način prihrane se sprovodi do kraja jula.
Kao dopunska mera ishrane primenjuje se i folijarno prihranjivanje – prskanje nadzemnih delova voćke, pre svega listova, rastvorima biogenih elemenata u maloj koncentraciji (0,1−0,5%). Na ovaj način se uglavnom otklanja deficit mikroelemenata, ili se pojava deficita sprečava. Ovakva đubriva najčešće predstavljaju smeše pojedinačnih soli makro- i mikroelemenata. Folijarno đubrenje se primenjuje u kombinaciji sa prskanjem protiv bolesti i štetočina. Ne sme se primenjivati pri visokim temperaturama vazduha, zbog mogućeg oštećenja lista.
NAVODNJAVANJE
U savremenim zasadima višnje, navodnjavanje u periodu pune rodnosti ima veoma
veliki značaj, zbog uticaja na visoku rodnost i krupnoću plodova
Vreme navodnjavanja se najčešće određuje ispitivanjem vlažnosti zemljišta tenziometrom. Optimalna vlažnost zemljišta u zasadima višnje u periodu punerodnosti iznosi 60−80% od poljskog vodnog kapaciteta. Povoljan nivo vlažnostizemljišta održava se kapanjem vode u određenim vremenskim intervalima, uzautomatsku regulaciju potrošnje vode, koja je u intervalu 2−8 l po metru na čas.
U periodu pune rodnosti, potrebe za vodom su posebno izražene u periodu od dvenedelje nakon cvetanja, do dve nedelje pred berbu. Navodnjavanje u ovom perioduveoma pozitivno utiče na intenzitet fotosinteze, porast mladara, povećanjeprinosa i kvaliteta ploda. Navodnjavanje nakon berbe, naročito u sušnimuslovima, veoma pozitivno utiče na diferenciranje cvetnih pupoljaka za narednugodinu. Navodnjavanje krajem leta treba prekinuti, zbog opasnosti od produžetkavegetacije, slabijeg sazrevanja letorasta, i veće osetljivosti voćaka na mrazeve.
Višnja u vreme zrenja
Nega zasada trešnje
Letnja rezidba više utiče na smanjenje bujnosti stabla nego zimska, pri čemu su efekti bolji ukoliko se izvodi ranije (u našim uslovima, krajem juna ilipočetkom jula). Letnja rezidba takođe utiče na poboljšanje osvetljenosti krune, anaročito na diferenciranje cvetnih pupoljaka. U godini nakon letnje rezidbe,krupnoća i kvalitet plodova su bolji. Letnja rezidba se prvenstveno sastoji uproređivanju i prekraćivanju mladara, kao i prekraćivanju grana.
Rezidba trešnje treba da bude prilagođena karakteristikama uzgojnog oblika i njegovog održavanja. Sistemi gajenja koji podrazumevaju podloge slabije bujnosti,kao osnovni problem imaju odsustvo vegetativnih tačaka rasta koje omogućavaju cikličnu smenu rodnog drveta. Kontrola razvoja tačaka rasta se bolje uspostavljana podlogama nešto veće bujnosti, a naročito uz veću zastupljenost letnje rezidbe.Kod vretenastih uzgojnih oblika kod kojih ne postoje trajne skeletne grane(Canovo vreteno), kao i kod onih sa jednim spratom skeletnih grana pri osnovi(vitko vreteno), izvodi se prilično jaka rezidba, uglavnom u toku leta. Bočne grane duž vodilice se skraćuju na patrljke dužine 20 cm iz kojih će se razvitinove grane otvorenih uglova za zamenu (Canova rezidba). Kod ovakvih uzgojnih oblika se često koriste pomotehnički elementi različitih vretenastih uzgojnih oblika (npr. Brunerov rez), i kombinuju zahvati zimske i letnje rezidbe.
U okviru letnje rezidbe primenjuje se pinciranje − odstranjivanje vršnog, zeljastog dela mladara u maju, što zaustavlja njegov rast za 15−20 dana, dok se u pazuhu lista ne formira letnji pupoljak, koji će produžiti rast mladara. Rezidba kod ovakvih uzgojnih oblika zahteva visoko kvalifikovanu radnu snagu.
Savremen zasad trešanja
Rezidba trešnje takođe treba da bude prilagođena zahtevima sorte (neke se odlikuju uspravnim rastom i slabijim grananjem – npr. Summit, a neke većim brojem i većim uglom bočnih razgranjenja – npr. Kordia, Regina). Sorte koje imajusklonost ka prerođavanju (npr. Sunburst) zahtevaju intenzivniju rezidbu, dok kodsorti manjeg rodnog potencijala (npr. Burlat, Summit) intenzitet rezidbe treba daje slabiji.
Kao mera za smanjenje prekomerne rodnosti kod trešnje koristi se iproređivanje majskih buketića, koja se izvodi pre otvaranja pupoljaka (utiče napovećanje krupnoće plodova, ranije sazrevanje i manju pojavi truleži plodova).
Održavanje zemljišta, ishrana i navodnjavanje se rade po istom principu kao kod višnje.
