Institut za voćarstvo je jedini specijalizovani Institut u Republici Češkoj koji se bavi istraživanjem u voćarstvu. U institutu je zaposleno 100 ljudi, od toga 36 je visoko obrazovanih. Ova naučna ustanova postoji još od 1958 godine, ali je 2015. godine uz pomoć Evropske Unije, dobio novu lokaciju, objekte, opremu, i infastrukturu, gde je uloženo 22 miliona evra. Institut ima tri odeljenja, laboratoriju, odeljenje za oplemenjivanje i selekciju, i čuvanje materijala u banci gena kao i odeljenje za zaštitu bilja.
Imali smo priliku da se upoznamo sa radom Instituta koji poseduje 100 ha voćnjaka, najviše pod jabukom, kruškom, šljivom, višnjom i trešnjom. Na površini od 3 ha nalazi se protivgradne mreža, 20 ha imaju integralnu proizvdnju. Većina zasada nema sisteme za navodnjavanje.
U sklopu instituta nalazi se i hladnjača, koja se koriste za skladištenje, ali najviše za istraživanja, koliko u hladnjači može da ostane neko voće, te se u te svrhe rade različita istraživanja u odnosu na temarature, vlagu i sastav vazduh. Na primer, trešnja u nekim normalnim uslovima opstaje 30 dana, a novim tehnologijama, zadržava vreme svežine i do 60 dana ošto nam produžava prisustvo na tržištu. Ukupan kapacitet hladnjača je 900 tona svešeg voća. U zavisnosti od vrste hladnjača se prilagođava i možebiti novralna atmosfera, kontrolisana kao i ULO. Za pojedine voćne vrste koriste i preparat Smart fresh, koji blokira sintezu etilena i omogućava sproije propadanje voća odnosno produžava vreme čuvanja. Trenutno se u institutu između ostalog bave istraživanjem uticaja protivgradnih mreža na plod.
Ovde se intenzivno radi na stvaranju novih sorata, a do sada su stvorili 35. Poseduju i akreditovanu laboratoriju za folijarnu analizu, i agrohemijske analize zemljišta. Poizvođači mogu da dostave Institutu uzorke na osnovu kojih dobijaju obgovarajuće preporuke za đubrevnje voćarskih i ratarskih kultura. Poseduju i staklenik sa voćem gde vrše ispitivanje na zaraženim biljkama, i rade istraživanja efikasnosti pesticida.
Kako Institut ima i proizvodnju, jednom nedeljno prodaje se voće direktno kod hladnjače. Predstavnici instituta su uspostavili saradnju sa kolegama u Srbiji, a nedavno su boravili u našem Institutu za voćarstvo u Čačku.
Većina učesnika ove stručne ekskurzije koju je finansiralo JP Agrorazvoj iz Valjeva slaže se da su česi u nekim stvarima bolji negde smo isti negde i napredniji.
Jedan od učesnika bio je i Vladimir Vuković iz Miličinice koji ima proizvodnju maline, kupine i šljive. Vladimir ima 1.200 stabala šljive i od 2012. je intenzivirao proizvodnju. Gaji sorte stenlej, čačansku lepoticu i džanariku. Poseduje i sušaru gde proizvodi suve šljive. Kpacitet je 1.300 kg za 24h. Vladimir misli da bi mi mogli biti i bolji kada bi imali sredstva EU na raspolaganju. Za sada ne planira da širi proizvodnju, ali ukoliko bi se bolje organizovali misli da bi jabuka bila dobra za proizvodnju u valjevskom kraju.
Vladimir Vuković iz Miličinice
Jovica Stefanović je takođe iz Miličinice. On takođe ima proizvodnju šljive, a ima i kupine. Njegov problem je najviše voda za navodnjavanje jer je nema dovoljno. Planira da širi zasade šljive, a svoje šljive prodaje Podgorki iz Osečine. Jovica vidi sebe i u budućnosti kao poljoprivdnika jer je i završio Srednju poljoprivrednu školu u Valjevu. Što se tiče naplate Jovica kaže nema nikakvih problema, pored voćarstva tu je i stočarska proizvodnja samo za svoje potrebe.
