У Србији се чак 90 одсто гербера увози, иако ова украсна биљка успешно може да се гаји и код нас. У пластеницима породице Николић, смештеним на тромеђи Младеновца, Смедерева и Пожаревца, цветају домаћи гербери који красе многе цвећаре у Београду и околини. Иза тог шареног цвета стоји вредна породица и годинама стечено искуство.
– Гербер цветa током целе године, али најинтензивније од априла до октобра. Биљка траје до три године ако се негује како треба – каже Саша Николић, који је 2017. године започео производњу гербера, и додаје да је реч о веома захтевној, али лепој производњи.
Расад набављају из Мађарске, а након пажљивог гајења у контејнерима, саднице се пресађују у саксије у којима остају до краја експлоатације. Период зиме је најизазовнији због трошкова грејања, јер температура у пластеницима мора бити између 12 и 14 степени.
– Само за два пластеника потрошим преко 100 тона угља, јер ова биљка тражи сталну температуру. Нема паузе, нема презимљавања као код других цветова – истиче Саша.
Породица Николић има три пластеника и годишње произведе преко 200.000 цветова. Лука, Сашин син, има 21 годину и активно учествује у производњи, паковању и дистрибуцији.
– Два пута недељно возим за Београд. Гербере директно достављамо цвећарама, а наш деда разноси за Смедерево и Пожаревац. Све је унапред договорено, без продаје на пијаци – каже Лука и додаје да цвећари више воле домаћи гербер, јер је свежији, траје дуже и често има крупније цветове.
Гербери се беру ручно, без маказа, а за транспорт се пакују у кутије од по 50 комада. Тренутна цена по стабљици је око 70 динара и релативно је стабилна током целе године. Најтраженије боје су црвена и бела, али на имању има и беж, розе, циклама, наранџастих и других нијанси.
– Најлепши је дан када снимамо овако нешто – рекли су нам у шали домаћини, док су показивали млад расад спреман за нови пластеник површине 10 ари, који планирају да подигну уз подршку Града Београда.
Породичној атмосфери и преданом раду дивила се и посебна саветница министра пољопривреде, шумарства и водопривреде, Милица Јанковић, која је том приликом истакла:
– Важно је да подржимо овакве примере добре праксе, где је породица ослонац производње, а млади, попут Луке, остају на селу и развијају нове генерације домаћих произвођача.
Иако је улагање велико – од изградње пластеника, преко система за грејање и наводњавање, па до свакодневне неге – породица Николић верује у своју производњу.
– Уз подршку државе, овај посао би могао да постане пример одрживе и профитабилне домаће производње. Гербер није само цвет, већ могућност да покажемо да Србија може да понуди квалитет који не заостаје за Холандијом – закључује Саша.
А за све то, како кажу, најважнији је породични дух. Свако има свој део посла, а мајка, иако не жели пред камере, даје кључну подршку из сенке.
