Цвећарство је интензивна грана пољопривреде која са мањих површина доноси вишеструко већи приход него од ратарства, а заступљено је у Србији на око хиљаду хектара.
Све већи број цвећара опредељује се за производњу у заштићеном простору у пластеницима и стакленицима. Душко Јанић из Мокрина развој „Цветног центра Јанић“ у породичном газдинству започео је у једном пластенику и сталним улагањима увећавао производњу, па уз ангажовање свих чланова породице сада цвеће гаји под пластеницима на 1.200 квадратних метара.
Породично газдинство Душка Јанића цвећарством се бави 18 година и добро се сналази у овој веома профитабилној производњи, у којој се на малим површинама по хектару остварује вишеструко већа добит у односу на ратарску производњу.
– Почели смо производњу скромно 2008.године у једном пластенику, из године у годину се ширили, јер смо увидели да вреди улагати у цвећарство и сада нам је то леп посао, али се мора бити упоран. Улагања су огромна, пошто је бављење овом интензивном производњом доста скупо, али ако се улаже и марљиво ради може и да се заради – категоричан је Душко Јанић.
Илустрација: У пластеничкој производњи цвећа грејање је замашан трошак, а у газдинству Јанић цвеће греју на пиљевину и дрва
У зимском периоду, када су температуре ниске и спуштају се и испод нуле, за загревање пластеника у функцији даљински систем грејања у коме се као енергент користе пиљевина и дрва. У пластеничкој производњи цвећа грејање је замашан трошак, али се у газдинству Јанић потврдио као најјефтинији. Систем централног грејања функционише тако што се пиљевина убације у горионике, када је потребно користе се и дрва, а да би се опслуживао неопходно је стално дежурство и додатни труд.
– Грејање гасом било би много једноставније али и скупље, па сада док смо млађи о замени пиљевине и дрва гасом, размишљамо за неки каснији период – додаје Јанић – Из пилане пријатеља из Кикинде у сезони допремамо 40 до 50 приколица пиљевине, онда се она просејава и на свака три четири сата у горионик додаје по два џака. Изискује додатни посао, али од коришћења пиљевине и дрва нема јефтинијег грејања.
Јанићи у негу цвећа улаже доста рада и љубави. Сви се труде да свакој биљци посвете пуну пажњу, такође и код дежурства за ложење и грејање пластеника, па се сви се радују и задовољни су када биљке добро напредују и процветају. Током сезоне само мањи део производње заснива се из семена, што је знатно дужи период неопходан док цвеће не доспе за продају. Због тога је већи део производње из увозног расада који се набавља преко увозника из Новог Сада и Суботице. Цвећар из Мокрина је раније мислио да је куповина увозног расада на први поглед већи трошак и да поскупљује производњу. Међутим, показало се да је његово расађивање у саксије практичније и исплативије, јер цвећа приспе брже за тржиште, када је најактуелније.
Прва већа берба је у време Дана заљубљених и за Међународни дан жена 8. март, па се и у мокринском цветном центру увелико припремају. Процветале цикламе које смо затекли испод пластеника, колорита који очарава, прави су празник за очи. Јанићи цвеће продај на велико и мало у многим војвођанским селима и градовима, пијацама, вашарима и цветним манифестацијама, а свака квалитетно однегована биљка нађе купца.
Илустрација: У пластенику ради цела породица
Евидентно је да је цвећарство интензивна грана пољопривреде која захтева велика улагања у технологију и знање, али нуди бржи повраћај инвестиција у односу на друге гране. Имамо све предуслове да се покрене још већи развој цвећарства, да се тај неискоришћени потенцијал искористити и смањи зависност од увоза. Цветни центар Јанић у Мокрину, добар је пример да се уз доста уложеног труда у цвећарству може успешно привређивати.
Увоз из Холандије
У понуди цвећа код нас има доста увозног, при чему највише свежег цвећа стиже из Холандије, пре свега орхидеја, зумбула, нарциса, лала и цветних собних биљака. У Србију се знатно више увози цвећа и украсног биља него што се извози. Увоз је већ дужи низ година пет-шест пута већи од извоза, па је тако у 2024. остварен дефицит у овој грани пољопривреде од 30 милиона евра.
Текст: Милорад Митровић
Извор: https://www.dnevnik.rs/vojvodina/banat/cvetnom-centru-gazdinstva-duska-janica-mokrinu-najbolje-procveta-kad-radi-cela-porodica-2026-02-08
