Цвећарство је једна од најпрофитабилнији грана у српској пољопривреди. Према последњим подацима под засадима цвећа је нешто више од 1.000 хектара од чега је пластеничка производња заступљена на око 302 хектара. Како је недавно рекао министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић са једног хектара под цвећем може се остварити приход и неколико десетина пута већи него у ратарству. Зато не чуди што се све више породица у Србији окреће пластеничкој производњи цвећа. Потражња за цвећем не опада, а производња у пластенику омогућава стабилнију производњу него на отвореном пољу.
Као и у другим областима пољопривреде и пластеничка производња цвећа последњих година пролази кроз праву револуцију. Иновације у технологији омогућавају већу продуктивност, бољи квалитет биљака и ефикасније управљање ресурсима. У свету цвећарства посебно у развијеним аграрним земљама све је више паметних пластеника (Smart Greenhouses) који се праве од термофолије, опремљени су разним сензорима (мерење температуре, влаге земљишта и ваздуха) ЛЕД лампе које троше мање струје, али пружају цвећу већу количину светлости посебно у зимском периоду, аутоматизовано наводњавање, прихрана, уместо супрстрата се користи кокосово влакно, камена вуна…
Српски произвођачи цвећа, барем већина њих, најчешће раде у класичним пластеницима који су једноставне конструкција од цеви, пластична фолија, проветравање кроз прозоре и ручно заливање или „кап по кап“ систем. Такав пластеник може дати солидне резултате, али има велике мане зато што биљке зависе од временских прилика, температура варира, влажност је непредвидива, а самим тим и квалитет цвећа уме да осцилира. Лети, кад упече звезда у таквим пластеницима може да буде неподношљиво вруће, а зими пластеници морају да се догревају како би се биљкама пружили опримални услови за раст и развој. И како онда ту применити иновације и унапредити производњу, а да то, према рачиници српског домаћина, не кошта као „ Светог Петра кајгана“.
Илустрација: У Србији је под пластеничком производњом цвећа око 302 хектара
Добра вест је да већ постојећи пластеници могу да се унапреде, а колико треба уложити и колико ће се све то исплатити зависи од самог произвођача и његових амбиција. За мање произвођаче, који гаје сезонско саксијско цвеће попут петунија, хризантема или мушкатли, највећи ефекат имају јефтиније иновације:
- систем кап по кап са фертигацијом – улагање је од три до пет евра по квадрату, а већ прве сезоне доноси уштеду воде и ђубрива
- основни сензори и аутоматизација заливања – коштају од 1.000 до 3.000 евра за пластеник од рецимо 500 квадрата, али значајно смањују људски рад и грешке
Ове две инвестиције враћају се најчешће у року од највише две године. Ко жели да направи корак више, улаже у бољу фолију, вентилацију и грејање што је озбиљније улагање које тражи већа материјална средства, али обезбеђује стабилније услове узгоја цвећа и смањује болести. Уложена улагања се враћају у року од две до три године.
Најскупља, али и најмоћнија технологија су LED светла. За један мањи пластеник треба издвојити од 5.000 до 8.000 евра. Међутим, ово омогућава производњу ван сезоне односно у време кад је цвећа мање, а цене више. Повраћај је спорији и уложено се враћа у року од пет до шест година, али је приход стабилан посебно ако се ради резано цвеће које је најтраженије у цвећарама током целе године. Добра вест је да се већина технологија може уградити у већ постојеће објекте. Почетни корак најчешће је додавање система за аутоматско заливање, а затим постепено улагање у бољу фолију, вентилацију и на крају ЛЕД расвету. На тај начин произвођач може да распоређује трошкове, а да сваке године има видљив напредак у квалитету и количини цвећа. Када се све то стави на папир то отприлике изгледа овако:
Једно домаћинство у Србији које гаји хризантеме на 400 m² у класичном пластенику зарађује око 6.000 до 8.000 евра годишње. Уколико пређе на smart систем са аутоматским наводњавањем и LED светлом, добија:
- бржи циклус (додатна берба у години)
- уштеду воде и ђубрива
- квалитетније цветове који имају већу цену
Тако се приход може повећати за 20 до 30 одсто што значи да се инвестиција у паметну технологију враћа за највише шест година, а затим почиње да доноси чист профит.
Илустрација: Већ постојећи пластеници могу да се унапреде, а улагање зависи од амбиција произвођача
На питање да ли се то заиста исплати сваки озбиљан произвођач цвећа ће вам рећи да у овом бизнису често није кључна количина, већ квалитет и прави тренутак. Ако петунија или ружа стигне баш у време највеће тражње, добија цену која покрива сва улагања. Паметне технологије управо то омогућавају стабилност и предвидивост. За мања домаћинства, брзо се исплати улагање у аутоматизацију заливања и бољу микроклиму. За озбиљније цвећаре, које желе да прате европске стандарде и можда циљају извоз, паметни системи постају нужност. Како истичу стручњаци будућност пластеничке производње цвећа није у томе да радимо више, већ да радимо паметније. Свако домаћинство може постепено да уводи нова решења од једноставних система за воду до светлосних технологија које омогућавају да цвет процвета онда када је најпотребнији тржишту, а тада и доноси најбољу зараду произвођачу.
Извор: Агробизнис магазин
