Божићна звезда последњих година постаје неизоставни знак пажње, али и део аранжмана којима украшавамо своје домове у време божићних и новогодишњих празника. Породица Чоловић из Краљева ову ватрену биљку уврстила је у своју производњу и поделила са нама мале тајне како да нам дуже траје.
Астечкој богињи је, због неузвраћене љубави, препукло срце. Када су капи њене крви пале на земљу, ту је израстао цвет ватренoцрвених листова, каже легенда у земљи постојбине необично лепе биљке – божићне звезде. Сувише тужна легенда за овако савршену зимску лепотицу, која у овом периоду има своје тржиште и потражњу.
Последњих година божићна звезда је чест поклон, али како у нашој земљи нема дугу традицију гајења, углавном служи као сезонски украс. Њени „цветови“, који могу бити у наранџастој, крем, белој, а најчешће црвеној боји, заправо су листови који су временом поцрвенели. Да ли због тога или једноставно због чињенице да долази са другог континента, из топлије и влажније климе, ова биљка захтева нешто захтевнију негу.
Да употпуне празничну атмосферу овако живим детаљем побринула се „Цветна оаза Чоловић“, која ову ватрену биљку узгаја већ неколико година.
„Ми смо је у свој програм уврстили пре неких десет година. Била нам је изазов, али и потреба тржишта, јер је почела интензивно да се тражи. Количину планирамо на основу продаје из претходне године, тако да нам она заузме један од пет ‘бродова’ у нашем расаднику. Њена производња почиње негде у јуну или јулу. На тржиште стиже почетком новембра, али интензивна продаја почиње у децембру, тако да је до Нове године углавном испоручимо маркетима, цвећарама и нашим осталим купцима. Купцима су квалитет и изглед крајњег производа важни, а божићну звезду све више траже. Највише се прода за Светог Николу, што је интересантно – вероватно као поклон за славу и остаје у време предстојећих празника. До пре десетак година готово да није постојала у нашим радњама. Да није ове биљке, можда бисмо одмарали током лета, међутим, са њом смо заокружили целогодишњу производњу. После ње једино још продајемо пшеницу пред Божић“, почиње нашу причу Драгана Чоловић, власница газдинства „Цветна оаза“ у приградском насељу Чибуковац код Краљева.
За оне који не знају, постојбина ове биљке која цвета око Божића је Јужна Америка, односно Мексико, где расте као жбун и спада у породицу млечика. Ботаничко име ове биљке је Euphorbia pulcherrima и добила га је по Еуфорбусу, лекару нумидијског краља Јубе. Према предању, он је први користио сок биљке, који је отрован, као лек. Божићну звезду још називају и поинсетија, по Роберту Поинсету, који је први ову лепу биљку пренео из Мексика у Северну Америку. Како није карактеристична за Србију, уврежено је мишљење да је знатно тежа за производњу, а чини се и скупља у односу на друге саксијске лепотице.
„Да ли због тога или једноставно због чињенице да долази са другог континента, из топлије и влажније климе, ова биљка захтева мало већу негу. Божићну звезду могу да нападну биљне ваши. Штити се инсектицидима који су адекватни за те штеточине. Мора паметно да се процени за цео временски период, а све се купује – саксије, садни материјал, земља – и све је увозно, што подиже цену крајњег производа. Међутим, код нас је крајњи производ обесвређен. Ми сарађујемо са једном фирмом из Новог Сада, од које добијамо биљке. Ко успе да ‘ожили’ звезду, имаће и већу зараду, што је веома тешко. Ми смо је набавили у јулу и до новембра траје процес производње, узгоја, раста и улагања. Не трпи хладноћу, па смо рано почели и са грејањем, што додатно увећава трошкове производње. Све остало, ни мање ни више, није захтевно у односу на друге биљке које производимо у нашим пластеницима.“
Божићна звезда је биљка која плени интензивним колоритом. Црвени делови нису цветови, већ листови – такозване брактеје – који окружују ситне цветове. Уколико желите да божићну звезду негујете дужи низ година и да вам у зимском периоду изнова пушта јаркоцрвене листиће, треба да следите упутства наше саговорнице.
„Производња божићне звезде је мало компликована, јер захтева собну температуру, а гаји се у условима када су већ почели хладни дани. Тражи проветрене и осветљене просторе, али је не треба држати поред врата или прозора који се често отварају, како не би доживела температурни шок. Најбољи температурни услови за њу су од 15 до 18 степени. Воли пуно светлости, али не и директно сунце. Не воли превише влаге, али не трпи ни сушу, па код заливања треба бити опрезан. Код директног заливања треба дати воде онолико колико саксија може да прими. Уколико заливате преко тањирића, омогућите да биљка упије онолико воде колико јој је потребно. У тањирић сипајте воду свака три дана, а након пола сата излијте вишак који биљка није упила. Све преко тога може довести до труљења биљке“, саветује саговорница.
Ову вишегодишњу биљку, током топлијих месеци, могуће је држати напољу, али ако је дуже време у собним условима, где је температура виша него што јој одговара, због сувог ваздуха може да одбаци листове, па је пожељно повремено је прскати водом. У добрим условима може да се одржи и по неколико година. Драгана напомиње да је не треба пресађивати у зимском периоду, чак и ако нам се учини да је саксија у којој се налази мала.
„Током зиме божићну звезду не треба прихрањивати. На пролеће је треба пресадити у већу саксију, у свежу, хранљиву земљу са 15 одсто речног песка. Она ће напредовати, али листови више неће бити јаркоцрвени као прве године. Божићна звезда је биљка кратког дана, што значи да ће цветати само уколико јој вештачким путем скраћујете дан. Када божићној звезди опадну сви листови и стабло почне да се суши, скратите гране на висину од око 10 центиметара и биљку ставите на хладније место, до 15 степени Целзијуса. У тим условима је оставите наредних осам недеља, а потом је пресадите у већу саксију. Биљка ће поново почети да расте, а ако прерано почну да ничу нови изданци, скраћујте их све до краја августа, а након тога пустите да буја“, завршава причу Драгана.
Божићна звезда је четврта и уједно последња смена сезонског цвећа ове године када је у питању продаја код Чоловића. Међутим, када је реч о самој производњи, у овим савременим пластеницима предаха нема. Цикламе већ почињу са цветањем, а простор се увелико пуни и мајским програмом.
Комплетна породица укључена је у производњу цвећа, којом се Драгана и њен супруг баве, готово случајно, већ близу двадесет година. Да су посао урадили како треба, упркос великом раду, труду и улагањима, сведочи и сва раскош коју смо сликом пренели и вама. Можда је баш неки примерак из вашег дома онај којим су вам први честитали предстојеће празнике.
Соња Цветковић
Назив пројекта: „АгроИнфо – Боље информисање за успешнију пољопривреду“ Напомена: Овај садржај делимично финансиран је средствима Министарства информисања и телекомуникација.