Хељда је све присутнија у домаћој исхрани. Брашно од хељде се користи за прављење хлеба, пецива, колача и пита, тестенина… У продавницама здраве хране и великим супермаркетима можете купити брашно од ољуштених зрна и брашно од целог зрна, пахуљице и љуспице, и гриз.
У продавницама се пола килограма хељдиног брашна продаје за 215 динара, килограм пахуљица је 1.350 динара, 100 грама пржене хељде је 102 динара, а 100 грама зрна хељде кошта 62 динара. Хељда у продавницама долази из Русије. Наши купци најчешће купују брашно за палачинке, док Руси купују пахуљице и зрна хељде од којих праве кашу.
Пахуљице хељде могу се користити за пуњење јастука јер су богате силицијумом, који омогућава опуштање мишића у врату.
Хељда се гаји само на великим надморским висинама – од 1.100 до 1.200 метара, где нема пестицида нити било каквих вештачких прехрамбених услова.
На домаћем тржишту постоје две врсте хељде, аутохтона сорта Долубица и увозна, најчешће из Русије.
Илустрација: Од хељде може да се прави каша, а од брашна пецива, гибанице, хлеб
У Регистру пољопривредних газдинстава за 2024. годину пријављено је око 1.000 хектара хељде, посејаних углавном у региону Југозападне Србије (Јавор, Златар, Нова Варош и друга брдско-планинска подручја).
– Подаци о томе колико хељде годишње имамо са ових подручја нису познати, али се годишњи принос може добити само множењем процењених површина и просечног приноса хељде, који, у зависности од квалитета земљишта и примењене агротехнике, износи од 1,6 до две тоне по хектару – речено је за Дневник у Министарству пољопривреде, водопривреде и шумарства.
Министарство напомиње да постоји велики потенцијал за развој тржишта, јер потражња за хељдиним брашном расте јер је без глутена.
– Имамо велики број мањих локалних млинова који мељу хељдино брашно и пласирају га на домаће тржиште. Додатна погодност за произвођаче је што хељда успева у неповољнијим климатским условима (брдско-планински региони) у поређењу са другим ратарским културама, што је чини веома отпорном и не пати од озбиљних болести и штеточина, па заштита није потребна.
Један од произвођача хељде, Београђанин Зоран Сакић, рекао је за Дневник да се површина под хељдом мења сваке године, посебно од пре неколико година, када се појавила увозна хељда из Русије, што је оборило цену домаће хељде. Хељда има три цене, једна је са њиве, друга када се ољушти, а трећа је за упаковани производ. Пре жетве, килограм је коштао око 1,2 евра на велико, а сада је јефтинији – рекао је Сакић. – Вегетација хељде траје 110 дана. Сеје се почетком маја, а бере се крајем августа, а може се сејати и касније, почетком јуна и тада сазрева крајем септембра.
Илустрација: Хељда је отпорна не већину болести, па јој није потребна заштита
Сакић сеје хељду испод планине Јавор, на око 15 хектара, а од пахуљица прави јастуке.
Иако је многи људи сматрају житарицама, хељда то није. Начин узгоја хељде, као и њена својства и метод припреме, слични су другим житарицама, због чега се често сматра житарицама, а назива се и псеудожитарицама. Међутим, хељда је једногодишња зељаста биљка и припада породици тропских житарица. Због тога може бити одличан избор за свакога ко избегава употребу житарица у исхрани због глутена.
Можемо и да је извозимо
С обзиром на то да потражња расте, хељда се такође увози. То такође значи да би домаћа производња могла да се повећа.
Прошле године, у категорији „остало“ брашно, која обухвата и хељдино брашно, увезено је 118.514 килограма брашна, укупне вредности 95.000 евра. Остала брашна се углавном увозе из Руске Федерације, Мађарске и Аустрије.
Аутор: Зорица Делић
Извор: https://www.dnevnik.rs/lat/biznis/poljoprivreda/raste-proizvodnja-sve-popularnije-pseudozitarice-srbiji-heljda-s-nasih-polja-dobra-za-hleb-pecivo-gibanicu-pitu-2025-12-17
ФОТО: Pixabay/ Freepik
