Леблебија или наут, како се још назива, гаји се у Србији на 210 јутара.
Ова биљка пуно даје, мало тражи, а и на хлеб се маже, наравно, прерађена у хумус, све популарнији кремасти намаз који подсећа на паштету. Сеју је махом млади пољопривредници, од севера до југа наше земље. У овој жетви, половином августа, просечан принос је био око 1,4 тоне по јутру па ће леблебије бити око 200 тона. Од те количине за домаће потребе требаће нам 60 одсто, а остатак ће се извести као сировина у Словенију и Мађарску.
Леблебија је све траженија у људској исхрани. Од ње се не прави само хумус, већ се добија и више врста брашна, гриз, тестенина, кекс, сапун. У свим намазима основни састав је леблебија и зато је потребна и прехрамбеној индустрији.
− За сетву леблебије не требају велика улагања. По јутру треба стотину евра за семе, које се увози из Мађарске, а од агротехничких мера потребно је ђубрење копривом, које пољопривредници сами праве − изјавио је за Дневник пионир у гајењу леблебије, пољопривредник, предузетник и дипломирани економиста Немања Мирилов из Бачког Градишта.
− Наут се сеје од почетка марта до краја маја и после стотину дана жање. Зато леблебију зову и стоданац. Не тражи богату земљу. Одговара јој и слатина и глина. Воли суву у топлу климу, али захтевна је и нежна биљка. Није као соја или пшеница, да се попрска вештачким ђубривом и тиме заврши посао.
Илустрација: Леблебија је све траженија због прављења хумуса
Мора се сваких од недељу до десет дана ићи на њиву, улазити у поље и гледати како расте у свим фазама развоја. Пошто се не узгаја на бази хемије, треба водити рачуна о биљци, јер уколико ђубриво од коприве није направљено како треба, неће деловати на леблебију.
Мирилов напомиње да је година била изузетно повољна за леблебију, без капи кише у јуну и с високим дневним температурама.
− Док ратари који сеју традиционалне биљне културе моле бога да им пошаље кишу, ми који сејемо наут молимо га да нам је не шаље − каже саговорник.
Ове сезоне принос му је био изнад очекиваног 1,4 тоне по јутру, већи за 200 килограма у односу на прошлу годину. Мада, за већи род заслуга вероватно припада и узгајивачима који из године у годину стичу искуство и доприносе бољим приносима.
Мирилов је леблебију почео да сеје 2015. године, у жељи да се опроба у новој производњи, да би наставио да се бави земљорадњом као и његов деда и тата. Прве године посејао је леблебију на јутру, исто као што се сеје соја, није користио хемију и добио је 1,2 тоне наута. Продао га је по цени као да је сејао пет јутара пшенице. Већ наредне године наут је посејао на пет јутара и опет добио изванредан принос и цену.
− Али, у узгоју не иде увек све глатко − каже Немања Мирилов.
− Кишне 2018. године пропало ми је 18 јутара леблебије. Дошло је до размирица у породици и савета да дигнем руке од те културе. Нисам послушао старије, већ наставио даље. Пуно сам читао, тражио контакте са произвођачима по свету, слушао њихова искуства, усавршавао се у гајењу и поред сетве почео да је и прерађујем.
Од Суботице до Лебана
Мирилов знање о гајењу преноси другим пољопривредницима од Суботице до Лебана и Прешева и у кооперацији помаже у сетви, преради и продаји.
− У узгоју је важна агротехничка мера која се ради на бази микроорганизама. Они хране земљу, земља храни биљку а биљка храни микроорганизме и тај заокружен круг у пољопривреди је ЕМ технологија − истиче Мирилов.
Напомиње да су микроорганизми здрави, стварају се у влажном земљишту. Ђубривом од коприве леблебија се прска сваких 12−14 дана. Коприва овој тропској биљци даје доста азота, гвожђа и калијума. Земљорадници је сами производе, као и ђубриво, по посебном рецепту.
Извор: https://www.dnevnik.rs/biznis/poljoprivreda/ova-biljka-donosi-dobru-zaradu-bez-mnogo-ulaganja-maze-na-hleb-od-nje-pravi-humus-vise-vrsta-brasna-griz-testenina-keks-sapun-nemanja-mirilov-iz-backog-gradista-otkriva-kako-uspesno-gaji-2025-09-04
ФОТО: Pixabay