Српско малинарство већ деценијама представља симбол извозне снаге пољопривреде, али и огледало свих изазова који прате домаћу производњу – од климатских неприлика и нестабилних цена, до притиска јефтиније конкуренције из Пољске и Украјине. Производња бележи осцилације, али Србија и даље остаје међу водећим светским извозницима замрзнуте малине. Укупна вредност извоза премашује 300 милиона долара годишње, док хиљаде газдинстава у западној Србији живе од ове културе.
Међутим, све више се показује да стабилност сектора не зависи само од откупне цене, већ од заокруженог система који повезује производњу, прераду и извоз. Управо зато све више пажње добијају домаће компаније које улажу у модерну технологију, квалитет и брендирање. Једна од њих је „Сирогојно“, лидер у преради и извозу воћа, чије је капацитете посетио министар пољопривреде проф. др Драган Гламочић.
ОД ПРОИЗВОЂАЧА ДО ПРЕРАЂИВАЧА
Посета министра започела је у Ариљу, у разговору са пољопривредницима који су ову сезону дочекали након сушног лета. Упркос тешким условима, на појединим засадима остварени су изузетни приноси. „Ова година није била лака, али тамо где се примењују добре агротехничке мере, резултати не изостају“, рекао је министар Гламочић. „Када постоји систем за наводњавање и правовремена прихрана, могући су приноси и до 24 тоне по хектару, што је ниво који омогућава исплативу производњу чак и у лошим годинама.“ Он је најавио да ће Министарство формирати Савет за малину, који ће окупити представнике струке, произвођаче и институције како би се на време реаговало на проблеме тржишта. „Циљ је стабилност и предвидивост, јер само тако можемо задржати производњу на нивоу који Србију чини препознатљивом“, поручио је министар.
Према подацима Министарства, само у општину Ариље током прошле године стигло је 430 милиона динара директних подстицаја, док је преко ИПАРД програма обезбеђено још 17,5 милиона евра, од чега је 2,5 милиона већ исплаћено. Нови програми, најавио је министар, даће предност културама које захтевају више ручног рада – малинама, купинама, повртарству и сточарству.
ГЛАС ИЗ ПОЉА
Међу онима који су ове године остварили завидан принос је Предраг Танасијевић из села Грдовићи код Ариља, који се малинарством бави више од четири деценије. На свом засаду површине 60 ари, уз систем за наводњавање и редовну негу, остварио је принос од 240 килограма по ари, што је више од 25 тона по хектару. „Кључ је у раду и реду,“ каже Танасијевић. „Имам бунар дубок тридесет метара и сваки други дан наводњавам. Све радимо породично, а за бербу ангажујем десетак радника. Све што се може урадити ручно, радимо својим рукама.“
Он додаје да му је дугогодишња сарадња са хладњачом „Фрихом Фуд“ донела сигурност у пласману: „Имамо коректан однос, све је исплаћено на време. Зато нове, веће субвенције које је министар најавио значе много, јер малинарство тражи континуирана улагања. Ако једну годину запустиш засад, губиш све наредне.“
СИРОГОЈНО — СРПСКИ МОДЕЛ УСПЕХА
Други део посете министар Гламочић провео је у Сирогојну, у компанији „Сирогојно “, једном од најзначајнијих извозника и прерађивача воћа у југоисточној Европи. Компанија годишње прерађује око 18.000 тона замрзнутог и сушеног воћа, сарађује са преко 3.000 коопераната и запошљава 220 радника. Власник и директор фирме Раде Љубојевић истиче да је циљ повећање производње на 30.000 тона и увођење роботизованих линија до 2026. године. „Наш циљ је да одржимо квалитет, обезбедимо континуитет и задовољимо растуће захтеве купаца. Извозимо у 45 земаља света, од Скандинавије до Јапана и Канаде. То није само посао, већ одговорност према свим нашим кооперантима који живе од овог посла,“ рекао је Љубојевић.
Министар Гламочић је након обиласка фабрике нагласио да је „Сирогојно“ пример како Србија може спојити пољопривреду и индустрију. „Ово је један од најсавременијих објеката у Европи. Када се домаће воће, захваљујући технологији и знању, пласира на 45 тржишта света, то значи да смо конкурентни и да Србија може да буде лидер у извозу квалитетне хране,“ истакао је министар.
Посета Ариљу и Сирогојну показала је да је будућност српског малинарства у сарадњи произвођача и прерађивача, у улагању у знање и технологију, али и у очувању породичног карактера производње. Малина остаје понос српске пољопривреде – симбол труда, истрајности и квалитета који је препознат широм света. Оно што предстоји јесте да се овај симбол претвори у одржив систем који ће генерацијама доносити стабилност, сигурну зараду и нова радна места.
ИВАЊИЦА: ДРЖАВА ПОМАЖЕ ВОЋАРИМА У ОБНОВИ ПОСЛЕ СНЕГА
Недавне снежне падавине које су погодиле ивањички крај оставиле су дубок траг на пољопривреду. Само за три дана уништено је између 15.000 и 20.000 стабала воћака, највише шљиве, крушке и вишње. Последице ће се осећати годинама, али општина Ивањица поручује – није остала сама. „Штета је велика, али најважније је што држава стоји уз нас,“ каже председник општине Александар Митровић. „У најкраћем року формираћемо комисију која ће изаћи на терен и пописати сва оштећена домаћинства. Добијамо подршку у садницама и помоћ у обнови засада. То је за наше воћаре од огромног значаја.“
На састанку у општини министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић поручио је да ће држава у сарадњи са локалном самоуправом обезбедити конкретну подршку свим газдинствима која су претрпела штету. „Не можемо вратити стабла која су расла по петнаест година, али можемо дати нове саднице и омогућити да воћари обнове своје засаде. Држава је уз њих,“ рекао је министар. Он је подсетио да је Министарство пољопривреде само у прошлој години на територији општине Ивањица исплатило скоро милијарду динара подстицаја, што представља више од осамдесет одсто буџета ове локалне самоуправе.
„Наставићемо да подржавамо произвођаче у брдско-планинским подручјима, јер они раде у тежим условима, али са више воље и одговорности него било где. Њихов труд заслужује свако поштовање,“ додао је Гламочић.
Да је помоћ потребна хитно, потврђују и произвођачи. Милован Јаковљевић, председник Удружења пољопривредника „Земља домаћина“, захвалио је министру на доласку и изнео низ конкретних предлога. „Ово је време када морамо заједно радити – држава, општина и пољопривредници. Поред садног материјала, важно је решити и питање атараских путева, јер без њих нема ни приступа њивама ни превоза робе,“ поручио је Јаковљевић. Он је додао да пољопривредници очекују најављене јавне позиве за механизацију, осигурање и садни материјал. Министар је том приликом најавио да ће позиви бити расписани у новембру, што ће омогућити да се у наредну сезону уђе спремно.
Након састанка, министар је обишао газдинство Аца Караклајића, које се налази на преко хиљаду метара надморске висине. Породица Караклајић бави се производњом кромпира, поврћа и воћа и држи стоку. „Живимо овде, радимо и боримо се како знамо,“ каже домаћин. „Знамо шта значи сваки дан на њиви и зато нам значи што је министар дошао да нас чује. Нове саднице ће нам бити подстрек да наставимо.“
Министар је нагласио да управо оваква газдинства представљају темељ српског села. „Овде се најбоље види шта значи породични рад и истрајност. Људи који живе на овим висинама чувају Србију својим рукама,“ поручио је Гламочић.
Посета Ивањици завршена је поруком да ће Министарство наставити да помаже домаћинствима која трпе последице елементарних непогода и да ће до краја године бити расписани нови јавни позиви за инвестиције у воћарство и пољопривредну производњу.