У лијевчанским пољима сунцокретом су ове сезоне засијане знатно веће површине него претходних неколико година.На подручју Градишке, према подацима градског Одељења за пољопривреду, ова уљарица заузима 880 хектара.
„За сјетву сунцокрета опређељује се и све више ратара у поткозарском крају, у Турјаку, Грбавцима, Миљевићима, Јурковици и другим селима“, кажу у Градској управи.
Основни разлози који опређељују пољопривреднике у градишком крају су субвенције Министарства пољопривреде Републике Српске од 400 КМ по хектару и обезбијеђен откуп сунцокрета.
Такође, пољопривредници који су се, умјесто кукуруза и пшенице, традиционалних ратарских култура, опредијелили за сунцокрет, наглашавају да је ова биљка отпорнија на сушу и биљне болести.
„Производња сунцокрета је јефтинија и једноставнија од производње жита. Мања су улагања, а субвенције веће, стимулативније“, сматра Саво Васиљевић из Рогоља. Овај угледни пољопривредник се за сунцокрет опредијелио прије шест година.
„У почетку, то су биле мање, огледне површине. Сваке године сам повећао сјетву сунцокрета и због плодореда. То је периодична промјена култура на истој парцели, како би род био бољи“, наглашава Васиљевић.
„Сада сам достигао неколико стотина дунума. У скорашњој будућности планирам даље повећање производње“, каже Васиљевић.
Илустрација: Боље подноси сушу, а обезбеђен је и пласам сунцокрета
Никола Каурин, млади пољопривредник из Трошеља код Нове Тополе, посијао је сунцокрет на 220 дунума.
„Моја искуства су добра. Најважније је да не размишљам о продаји, која је сада за мене уговорена и извјесна. Производња и откупна цијена са прерађивачима из Републике Српске су уговорене, а повјерење стечено. На нама, ратарима је да произведемо што квалитетнији сунцокрет и да имамо што веће количине“, каже Каурин.
Он сматра да је суша умањила род, али да то није угрозило исплативост сјетве.
„Моја породица је опредијељена да, наредних година, повећа производњу сунцокрета. У околини Нове Тополе клима је повољна, мада посједујемо и систем за наводњавање, што даје додатне гаранције да ћемо се успјешно изборити, уколико наступи суша“, појаснио нам је Никола Каурин.
Зато у плодној лијевчанској равници све више има сунцокрета, соје и уљане репице, умјесто кукуруза, пшенице, јечма, зоби и других житарица по којима је ово подручје познато.
Перспективна делатност
У Удружењу пољопривредних произвођача Републике Српске наглашавају да се све више пољопривредника одлучује за производњу сунцокрета.
„Они су препознали важност ове уљарице. Домаћи ратари не могу задовољити потребе творница јестивог уља и сточне хране. То је доказ да има још много могућности за повећање производње на цијелом подручју Републике Српске, где је ове сезоне сунцокретом засијано 10.000 хектара“, кажу у Удружењу пољопривредника Републике Српске.
Извор: https://www.nezavisne.com/ekonomija/agrar/Drugacija-praksa-u-lijevcanskim-poljima-Suncokret-umjesto-kukuruza/917350