Слатка рачуница младог пољопривредника: Немања Журжуљ из Панчева рачуна на шећерац
Док многи млади маштају о граду, Журжуљ Немања из Панчева, пољопривредни техничар, свој живот гради у ритму поља и редова усева. Уз ослонац на знање и искуство из породичне производње, Немања је решио да направи искорак и крене у оно што други ретко бирају — производњу шећерца, кукуруза који се не мери у тонама, већ у квалитету, укусу и цени по комаду.
„Шећерац је релативно нова култура код нас, почео сам прошле године. Сеје се рано — ове године 10. априла — и тражи озбиљну негу. Имам кап по кап наводњавање, јер без воде нема ни доброг рода“, каже Немања.
Иако је технологија производње слична као код обичног кукуруза, шећерац је осетљивији — на влагу, температуру, инсекте. „Ове године, упркос наводњавању, висина биљке је нижа због високих температура. Имали смо нешто слабију плодњу, око 10 до 15% клипова је отишло у другу класу“, додаје он.
Шећерац се бере ручно, у фазама. „Прво пребиремо најзрелије, па се чека друга тура. Иде директно на пијаце у Панчеву и Београду. Цена је знатно боља него код меркантилног кукуруза, иако варира како сезона одмиче“, каже млади произвођач. Један од кључних изазова је заштита од кукурузног племенца – инсекта који буши клип и уништава зрно. „Без благовремених третмана инсектицидима, нема доброг шећерца.“
Ђубрење се ради у више фаза: предсетвено, прихрана преко листа и водорастворива ђубрива кап по кап. Наводњавање је интензивно — између 25 и 30 литара воде по квадратном метру недељно. „И поред свега, суша је ове године узела свој данак, али сам ипак задовољан“, искрен је Немања.
Од сунцокрета до камилице — рационално газдинство
Сунцокрет који производи није ништа необично за овај крај — сорта Сурели швајцарске компаније Синђента добро подноси сушу. „Морао сам да га пресејем крајем априла јер је репичина пипа уништила прву сетву. Ипак, кише су пале кад треба и биљке су сада у фази цветања“, објашњава он, напомињући да се не наводњава — добар хибрид и добро време су урадили своје.
Оно што је ново на његовој њиви је – камилица. На јесен, на једној парцели где је до сада сејао јечам, нићи ће мирисна лековита биљка. „Разлог је практичан. Камилица стиже у мају, а тада су добре падавине и земљиште се лакше припреми за садњу јесењег купуса. Уместо једног, добијам два рода на истој површини“, објашњава.
Младост као предност
У време кад село празни клупе у школама и њиве остају пусте, Немања Журжуљ представља доказ да пољопривреда може бити и модерна и профитабилна. Његово газдинство није велико, али је добро организовано, са рационалним избором култура, прилагођеним условима и тржишту.
„Млади треба да схвате да имају шта да траже у пољопривреди, само ако озбиљно приступе томе. Није довољно имати њиву — мораш имати и план“, закључује овај вредни младић.
Горан Ђаковић