Шпаргла је нутритивно вредна и профитабилна култура која, упркос повољним условима за узгој у Србији, и даље остаје запостављена, иако на европском тржишту има високу цену и статус деликатеса.
У тренутку када Европска унија снажно промовише одрживу пољопривреду, здраву исхрану и локалну производњу кроз Заједничку пољопривредну политику, поједине културе које су у западним земљама одавно уобичајене, на нашем подручју још увек остају запостављене. Међу њима се налази и шпаргла – нискокалорично поврће изузетне нутритивне вредности, које се у европским државама сматра деликатесом и на тржишту остварује високу цену.
Иако агроклиматски услови у Хрватској одговарају њеном узгоју, ову биљку ретко ко сади, упркос чињеници да са једног хектара може донети годишњу зараду од 15 до 20 хиљада евра. Рачунајте онда колико се може зарадити ако имате пет хектара, за пет година имате стан и ауто.
Реч је о сезонском поврћу које се бере у пролећним месецима, најчешће у мају и јуну. У Европи је традиционално популарнија бела шпаргла, док зелена има већу хранљиву вредност, преноси Дневно.хр. Реч је о трајној биљци чији животни век траје 15 или више година, а карактерише је способност мировања у неповољним условима и обнављања надземних делова.
Илустрација: Са хектара шпаргли може да се заради 15 до 20 хиљада евра годишње, а притом она траје до 20 година
Шпаргле су изузетно цењен деликатес, па су се тако прошле године на сплитској пијаци продавале по 60 евра за килограм. Наравно, мало ко ће узети килограм, људи узму 25 декаграма да се мало почасте једном и ко зна кад још. Ретки су они који себи могу чешће приуштити ручак са шпарглама. Чак су и оне из узгоја скупе.
Експерименти у породичној башти
У Хрватској шпаргле узгаја млади агроном код Шибеника, Иван Шкугор, који је на својој плантажи засадио 5500 садница дивљих шпаргли, преноси Индеx. Одлучио се на то пре девет година још као студент економије.
„На десет шпаргли у својој башти, када се редовно заливају и обилно дају, без проблема се може имати неколико пута обилну фритају за доручак“, открио је Иван у разговору за РТЛ Данас.
Иван је недостатак стручне литературе надоместио експериментима у породичној башти, а данас овај власник ОПГ-а и биљног пасоша за узгој дивљих шпаргли и продају њихових садница, може их продавати било где у Европи, а оне свуда могу расти јер подносе температуре од -20 до +40 степени Целзијуса.
„Циљ је узгој дивље шпаргле на пољу и производња свежих изданака који ће се онда евентуално, постизањем количине, користити у преради, али такође сам избацио саднице дивље шпаргле које су намењене свим хоби баштованима који имају бар мало баште како би их могли убрати испред куће без да се муче и лутају“, додаје Шкугор.
Финансијски потенцијал
Узгајају је све чешће и угоститељи јер уз заливање плод може давати и лети. Реч је о трајној биљци чији је животни век око две деценије.
„Од 10, 15, па чак 30 комада по појединој шпаргли се може убрати у том распону од месец и по дана колико се бере шпаргла у пролеће“, закључује Иван о исплативости садница.
Пољопривредник Драгомир Ивановић из Банатског Брестовца у Србији је један од оних који се из прве руке уверио у потенцијал ове биљке.
„Ако вам кажем да би са хектара шпаргли профитабилност била од 15 до 20 хиљада евра годишње, да притом она траје до 20 година као воћка и да је једини велики посао борба против корова и берба, онда заиста нема разлога да се шпаргла не гаји у великим количинама“, наглашава Ивановић за Агроклуб.
Ивановић је пре 12 година напустио Београд и преселио се у Банатски Брестовац, где се окренуо пољопривреди. Испрва је производио поврће искључиво за потребе своје породице, са идејом да узгаја здраве, непрскане намирнице. Како каже, из сезоне у сезону испробавао је различите културе, најчешће оне ређе заступљене.
Илустрација: Шпаргла није захтевна за узгој, а у пролеће је најважнија борба против корова
Што се тиче шпаргли, каже да се посао своди на прихрану у пролеће и у јесен, док је зими потребно уклонити стару, осушену папрат те по потреби лагано нагрнути земљу ради заштите биљке.
„У пролеће је најважнија борба против корова. На мањим газдинствима она се може спроводити механички – плевљењем и окопавањем, док се на већим површинама вероватно мора примењивати одређена хемија, односно хербициди“, закључује он.
Извор: https://www.dnevnik.rs/biznis/poljoprivreda/gajite-ovu-biljku-pogodice-vas-zlatna-kisa-srbiji-odlicno-uspeva-novcaniku-zaradicete-hrpu-evra-2026-01-23
ФОТО: Pixabay
