На имању Саше Томића из села Суви Дол, плави патлиџан и овог августа успео је како се само пожелети може. Резултат није случајан – иза тога стоји породична традиција, примена агротехничких мера и употреба органских препарата, што је овој биљци обезбедило стабилан принос и одличан квалитет.
Томић већ годинама сади хибрид класик F1, који се показао као изузетно захвалан за тржиште. „Плодови су преукусни, имају мало семена и купци их радо траже. Толико су се одомаћили код врањских домаћица да многе не могу да замисле ајвар без овог патлиџана“, објашњава наш домаћин, додајући да због потражње сваке године повећава површине. Ове сезоне засадио је чак 2.000 коренова.
Како ће се биљка развијати у великој мери зависи од расада. Томић расад производи сам, у контејнерима, у пластенику. „Семе сејемо у фебруару или марту, а оптималан период за расађивање је од првог до петнаестог маја. Ако се закасни, могу га ухватити касне слане и мразеви“, каже произвођач.
Ове године суочио се са изазовом – мразеви су погодили младе биљке у фази ницања и првих листова. Да би их сачувао, морао је да догрева пластенике и додатно покрива расад агрилом.
Патлиџан је култура која не тражи велика улагања. Отпоран је на пегавост листа и пламењачу, али га у раној фази често напада колорадска златица. „Неопходно је третирати га док је биљка мала, јер кад ојача, напади престају“, објашњава Томић.
За земљиште користи алувијалне парцеле, које су се показале погодним за ову производњу. Примена агротехничких мера је обавезна – пре фрезовања убацио је НПК ђубриво и КАН, а током вегетације користио је искључиво препарате регистроване за органску производњу. Аминокиселине су додатно помогле да биљка лакше поднесе стресне услове, попут суше.
Наводњавање обавља искључиво у јутарњим сатима, када је земља хладна, како би спречио појаву пламењаче. „На овај начин, и у најтежој суши, биљка је имала довољно влаге“, додаје он.
Плодови Саше Томића налазе пут и до локалних маркета и до мањих продавница поврћа. Тренутна цена патлиџана је 100–150 динара по килограму. „Било би добро када би се цена задржала на сто динара до краја сезоне. То би омогућило и произвођачима и купцима стабилност“, каже Томић.
Причa Саше Томића показује да уз минимална улагања, правилну агротехнику и сопствену производњу расада, произвођачи могу да остваре стабилан принос и пласман. Плави патлиџан из Сувог Дола пример је како традиција, знање и упорност доносе сигурно место на тржишту.
