Бамија, позната и као окра, једна је од најзанимљивијих биљака тропског порекла која поново проналази место на нашим њивама. Иако личи на паприку, по укусу и нутритивном саставу ближа је тиквици и патлиџану, а по корисности – лековитим биљкама.
На имањима у Мачви, Поповцу, Гроцкој и деловима Јужне Србије бамија се све чешће сади као култура која не захтева много улагања, а има висок принос. На једном хектару може се добити и до двадесет тона бамије, уз правилну негу и редовну бербу свака два до три дана. Биљка се сеје директно у земљу када прође опасност од мраза, најчешће у мају. Може се гајити и из контејнера, што омогућава ранију производњу. Семе старијих плодова чува се за наредну сезону, јер бамија добро подноси наше климатске услове и отпорна је на већину болести.
„Почетак јуна је најбоља сетва. Може директно у земљу, а може и из контејнера. Није толико захтевна, отпорна је на већину болести. Бере се сваки други или трећи дан, јер ако се остави, омотари и више није то то“, каже произвођач Денис из Богосавца, који се овом културом бави већ неколико година и планира да прошири производњу на пет арија.
Плодови се најчешће беру када достигну величину од четири до шест центиметара, а у зависности од сорте, неки могу достићи и десет. У Србији се најчешће гаје сорте као што су окра или султанија, црвена афричка, шпанска, шарена, бела и босанска бамија, која се суши и нанизана користи у припреми чорби и ђувеча.
Бамија је богата витаминима А, Ц и К, као и минералима као што су калцијум, магнезијум и гвожђе. Садржи растворљива влакна која снижавају ниво холестерола и регулишу варење. Захваљујући слузастој структури, делује благотворно на желудац и црева. У традиционалној медицини користи се као природни лек против упала и за јачање имунитета.
Свежа бамија се може кувати, динстати или пећи, док се сушена користи у припреми чорби и гулаша. У Босни и Херцеговини, као и на југу Србије, традиционална сушена босанска бамија и даље има посебно место у кухињи.
Према подацима ФАО, глобална производња бамије износи око десет милиона тона годишње, а водећи произвођачи су Индија, Нигерија, Судан, Пакистан и Мексико. У Европи је бамија мање заступљена, али је последњих година све траженија, нарочито у Француској, Италији и Грчкој, где је потрошња порасла због миграција и утицаја оријенталне кухиње.
Цена свеже бамије у Србији се креће од 500 до 700 динара по килограму, у зависности од квалитета и сорте. Сушена бамија, која има много дужи рок трајања, достиже цену од 1.200 до 1.800 динара по килограму, што је чини веома исплативом културом за мање произвођаче. На међународном тржишту цена свежих плодова варира од 2,5 до 4 евра по килограму, док се органска бамија у Европској унији продаје и до шест евра.
„Људи код нас мало знају о бамији. Кад су видели шта је, многи су се изненадили. Мислили су да је нешто друго, а онда кад су дошли на њиву и видели, схватили су да је то права биљка за јело и лек“, додаје Денис, који верује да ће ова биљка тек показати свој прави потенцијал.
С обзиром на климатске услове Србије и високу отпорност бамије на сушу, ова култура би могла постати једна од перспективних алтернатива традиционалним повртарским врстама. Минимална употреба пестицида, велика нутритивна вредност и растућа потражња на домаћем и страном тржишту чине бамију зеленим златом југа.